Котјелников: Расте интересовање за руску културу
- Актуелизује се мапа пута потписана између влада Сант Петербурга и Републике Српске. Апсолутно све области су заступљене управо у тој мапи пута. Постоје наговјештаји да ће се таква пама пута потписати и са Татарстаном - истакао је Котјелников.
Он је за Срну навео да је то све доказ да сарадња институција Републике Српске са руском заједницом иде узлазном путањом, а као круну свега истакао је изградњу Храма руско–српског пријатељства у Бањалуци.
- Имали смо прилику 21. септембра да присуствујемо првој литургији. Надамо се да ће ускоро доћи у пуну функцију Храм и да ће се наши вјерници моћи ту окупљати - истакао је Котјелников.
Он је навео да је руска заједница у Републици Српској задовољна односом Српске и Руске Федерације, као и развојем и промоцијом руске културе у Српској.
- Имамо пуну подршку установа и институција Републке Српске. Обиљежавање Дана Русије константно поржава Кабинет предсједника Републике. Без те подршке не бисмо могли на таквом нивоу организовати обиљежавање - рекао је Котјелников.
ПРОМОЦИЈА РУСКОГ ЈЕЗИКА - ЈЕДАН ОД ПРИМАРНИХ
Котјелников је истакао да је један од примарних задатака Удружења промоција руског језика како би се што више људи одлучило да га уче.
- У сарадњи са Руским културним центром у Бањалуци и организацијом "Ксенија – руски језик" из Чачка организујемо бесплатне курсеве руског језика за почетнике. Старосна граница за похађање курсева није лимитирана - рекао је Котјелников подкасту Срне.
Он је навео да је велика заинтересованост за курсева руског језика које похађају већином особе зреле животне доби.
- Током протеклих година, 29 основних школа у Републици Српској уврстило је руски језик као други страни језик. То је свакако похвално јер је у једном тренутку руски језик био поприлично маргинализован. Сада већ можемо говорити о озбиљном броју ђака који уче тај језик у основним школама - рекао је Котјелников.
УДРУЖЕЊЕ ДЈЕЛУЈЕ ВЕЋ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
Котјелников је истакао да ово удружење од 2021. године ради на очувању идентитета руске заједнице, и то кроз културне манифестације и хуманитарне акције.
Он је рекао да је Удружење "Романови" најмлађе удружење националних мањина у Републици Српској, те да је основано са основним циљем заштите права руске националне мањине у Српској.
- Поносни смо што од оснивања радимо на промоцији руске културе, Русије, традиције и историје. Један од најважнијих пројеката је обиљежавање државног празника Дана Русије, 12. јуна. Бањалука је била најзападнији град у којем се од 2022. године обиљежавао Дан Русије - рекао је Котјелников у подксту Срне.
Он је подсјетио да су од почетка специјалне војне операције Русије у Украјини наступиле блокаде у ЕУ за руску заједницу.
- Дан Русије није на тако свечан начин обиљежаван у земљама ЕУ као што се обижељава у Републици Српској - навео је Котјелников.
Он је додао да "Романови" организују и учествују и у другим манфестацијама које промовишу руску културу и историју.
- За 9. мај – Дан побједе, суорганизатори смо вечерњег концерта `Ми памтимо`. То је израз који Руси често користе за Дан побједе, а то значи да ће вјечно да памете 9. мај - рекао је Котјелников.
Котјелников је навео да је циљ свих активности Удружења окупити руску заједницу и показати грађанима Републике Српске како Руси живе овдје.
- Желимо показати да нам ниједнога тренутка није ускраћено право да промовишемо нашу културу, поштујемо наше обичаје, традицију и важне државне празнике. Желимо да то све представимо грађанима Републике Српске - рекао је Котјелников.
ПРОЈЕКТИ ВЕОМА ПРИХВАЋЕНИ У СРПСКОЈ
Он је додао да грађани Републике Српске са великом срдачношћу прихваћају све пројекте Удружења Руса у Српској.
- Радили смо ове године хуманитарни базар сувенира са мотивима Руске Федерације. Поклањали смо те сувенире, а грађани су донирали новац за Удружење родитеља дјеце обољеле од малихних болести "Искра". То је једна од наших мањих активности, али мени најдражи пројекат. Наша мисија је и хуманитарна - рекао је Котјелников.
НЕДОВОЉНО ПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА КОЈИ СЕ ТИЧУ МАЊИНА
Оснивач Удружења Руса у Републици Српској "Романови" Игор Котјелников изјавио је да се у БиХ не спроводе у потпуности закони који се односе на националне мањине, те као примјер навео непоштовање законске одредбе о заступљености мањина у Савјету министара, као и неравномјерну расподјелу чланова у Вијећу националних мањина БиХ.
- Закон о Савјету министара, на примјер, прописује да једно министарско мјесто или мјесто генералног секретара припада националној мањини. Али га нема. Дакле, и Савјет министара прекрши свој закон - рекао је Котјелников у подкасту Срне.
Он је указао да се дешава да се мијешају појмови "националне мањине" и "остали".
- Националних мањина је званично законом признато 17 - прецизирао је Котјелников.
Он је као примјере добре праксе навео поступање појединих локалних заједница које издвајају значајна средства за националне мањине које ту живе.
- Прњавор предњачи. Бањалука има примјер добре праксе да, приликом подношења пријаве за предшколску установу, припадници националних мањина имају пет бодова више приликом бодовања - рекао је Котјелников.
Он сматра да националне мањине морају радити више како би биле препознате и одржале јединство.
- Република Српска, према задњем попису, има 12.000 припадника националних мањина. Од тог броја око 250 је припадника руске националне мањине. Најбројнија је ромска национална мањина, па црногорска, украјинска, словеначка, пољска - навео је Котјелников.
ВИЈЕЋЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА НЕРАВНОМЈЕРНО РАСПОРЕЂЕНО
Котјелников је рекао да је састав актуелног сазива Вијећа националних мањина БиХ неравномјерно распоређен и чини девет чланова вијећа из Федерације БиХ, седам из Републике Српске, а један из Брчко дистрикта.
- Сматрамо да би та расподјела чланова Вијећа требало да буде равномјерна - истакао је Котјелников.
Котјелников је рекао да се од Вијећа националним мањина БиХ много очекује, а да то тијело нема право да одлучује већ је савјетодавно тијело.
- Националне мањине очекују много од тог тијела, али дође се до баријере преко које Вијеће националних мањина не може - рекао је Котјелников.
ПОРОДИЦА КОТЈЕЛНИКОВ ОВДЈЕ ОД 1915. ГОДИНЕ
Говорећи о поријеклу своје породице, он је навео да је породица Котјелников на просторе садашње Републике Српске стигла 1915. године.
- Мој дјед, Фјодор Михајлович Котјелников, као војник царске руске војске у Првом свјетком рату заробљен је на Галицији, подручју данашње Украјине, и транспортован у близину Пала у радни логор. Након рата, у Русији је дошло до револуције, он није могао тамо да се врати. Остао је, оженио се, имао је три сина и три кћерке. Мој покојни отац је његов најмлађи син. Нажалост, дјед је 1942. године одвезен возом "Црна легије" из Сарајева у Јасеновац и није се никада вратио - испричао је Котјелников.
Он је додао да често борави у Русији и одржава јаке везе са породицом тамо.
- Моји рођаци живе традиционално. Духовност и поштовање породице, старијег, и жене као окоснице једног домаћинства, примарни су. Удружење "Романови", такође, промовише те вриједности - рекао је Котјелников.