Посланик АфД-а: Санкције су грешка, не бих тражио од Срба да се одрекну односа са Русијом
- Мерц и његови сарадници изједначавају своју политичку моћ са демократијом. Тако је и када говоре о одбрани такозване "европске демократије". Не говоре о демократији, они заправо говоре о одбрани сопствене моћи - рекао је Тајх.
Јавност у нашем региону Тајха је упознала недавно, када је испред њемачке странке АфД поздравио одлуку америчке администрације да укине санкције Милораду Додику и позвао Европску унију да преиспита свој став према Републици Српској.
Један од наперспективнијих немачких политичара млађе генерације у интервјуу за Спутњик говори о заблудама немачке званичне политике које ову земљу, односно њене грађане, "скупо коштају" и притисцима које ова опозициона партија трпи.
Интервју преносимо у цијелости:
Сведоци смо претњи да ће ваша партија бити забрањена, странка са готово 30 одсто подршке грађана. О каквој се то демократији ради? Поједине банке гасе ваше рачуне, ко то наређује, како је то уопште могуће?
Ствар је прилично једноставна. Катастрофална политика владајућег естаблишмента довела је Њемачку у највећу кризу од Другог свјетског рата. То је видљиво у сваком дијелу друштва. Због тога их њихови бирачи напуштају, а они, у очају да не изгубе власт, посежу за све екстремнијим мејрама. Посљедња би било забрањивање најјаче опозиционе странке. Управо у том смјеру се крећемо, не рачунајући сталне физичке нападе којима смо изложени.
Моја канцеларија у Баварској запаљена је два пута у последња два мјесеца. Лијеви екстремисти су то урадили, са штетом од шест цифара. Поред тога, банке нам отказују рачуне. Та метода "дебанкинга" је добро позната, суптилан начин да се онемогући рад странке и њених организација. У новембру смо на пленуму расправљали о приједлогу наше странке који се управо односио на блокиране рачуне. Наравно, приједлог је одбијен. Њихов систем се брани.
Некада смо АфД видјели као једну од ријетких алтернатива у Европи, а сада смо свједоци чињенице да јачају суверенистичке странке у свим њеним дијеловима, али и да се оснивају нове партије, да ли смо свједоци тектонских политичких промјена?
Екстремна политичка љевица, која је преко универзитета и медија ушла у политику, се распада. Широм Европе и свијета може се видјети да клатно иде у супротном смјеру. Вјерујем да смо на почетку великих промјена. И да је такозвани леијво радикални тренд у свим државама достигао свој крај. Политичка промјена курса је непосредно пред нама.
Члан сте Алтернативе за Немачку од 2013. Прије уласка у политику имали сте свој приватни бизнис, колико су се услови пословања промијенили због санкција Русији, колико трпи ваша економија, да ли АфД и даље види Русију као јединог јаког економског партнера у Европи?
Пријатељство наших земаља не заснива се само на размјени јефтине енергије, али постоји и економска чињеница - да је Русија енергетски добављач и да ми, као индустријска земља, ту енергију неопходно требамо. Основа јефтине енергије једна је од три кључне претпоставке за успјешан почетак, за индустријску државу која функционише.
Трговина између наших земаља увијек је корисна. А санкције су у сваком смислу контрапродуктивне. Тиме штетимо објема земљама, трговинским билансима, као и малим и средњим предузећима која су директно погођена. Зато санкције видим као неефикасно средство дипломатског притиска и могу само савејтовати да се оне укину.
На Србију се стално врши притисак да се "одрекне Русије"и да јој уведе санкције, јер у супротном неће бити примљена у Европску унију, шта АфД мисли о томе?
Вјерујем да је јасно шта АФД мисли о томе. А ја сам у политику ушао да бих спајао људе. И вјерујем да у томе постоји и сопствена морална вриједност. Лично не бих тражио ни од кога да се одрекне међународних односа, већ прије да их користи како би се промовисали мир, заједнички пројекти, привредне активности и просперитет. Што се тиче санкција, генерално сам, као што сам рекао, веома скептичан према њиховој практичној користи.
У којој мјери Нијемци, обични људи који само желе да живе од свог рада, схватају да је и њихов живот скупљи, зато што су Русији уведене санкције?
Политика у Њемачкој контролише медије, али још не контролише стварност. Говоримо о објављеном мњењу, а не о стварном јавном мњењу. Стварност се људима све више намеће. Ни цензорске фантазије, ни државни захвати, мијешања у комуникационе канале то не могу спријечити.
Питања попут инфлације, ратне опасности и директних ефеката на политику, све је теже прикрити. Људи схватају да земља иде у изузетно неповољном смјеру. Монетарне промјене, миграциона политика, све су то теме о којима овде не би требало говорити. Али оне ће постепено пронаћи свој пут и преко мањих, народних медија проширити се међу људима.
Доналд Трамп има њемачке коријене, али се чешће понаша као Балканац, понекад је тешко разумијети његове потезе. Какав је ваш однос према Трампу, да ли мислите да ће успјети да се избори са остацима америчке дубоке државе у Европи?
Ми као партија имамо добре односе са САД, као и са председником Трампом. Његова борба против естаблишмента ни нама није страна. Јасно је како тренутно стоје ствари са Украјином. Борба са дубоком државом траје, али новац за тај рат не постоји.
Трампов пут рјешавања конфликата дипломатским средствима, чак и ако иза тога стоје национални интереси САД у виду потенцијалних профита, што је потпуно разумљиво – државе увијек слиједе своје интересе, ипак је уијвек бољи од ратног пута. Рат не може довести до дугорочне стабилности.
Како видите расплет? Да ли очекујете коначни договор САД и Русије око украјинског питања?
Сигуран сам да ће доћи до неког договора. Алтернатива би био вјечити рат, што није реално, нити било коме користи. Зато морамо радити на томе да се тај договор, какав год био, постигне што пре, и свим средствима. Број жртава у Украјини је огроман, ако се конфликт вјештачки одржава, само ћемо имати додатне, бесмислене жртве.
После Другог свјетског рата Ваши сународници су морали да прођу дуг процес опоравка од онога у шта их је увела погрешна политика која је укључивала цензуру и пропаганду. Када видимо како функционишу медији у Европи данас, једини циљ је изазвати страх од Руса. Да ли је та пропаганда уродила плодом?
Увијек ће бити људи на које пропаганда дјелује. Али, као што се види из нашег изборног резултата, као и из очајничке пропаганде која понекад поприма бизарне разјмере, а истовремено је веома ниског квалитета и заснована на неодрживим предрасудама и најјефтинијим оптужбама против нас - владајући су очајни. Функционална држава и функционална влада не би морале да се на такав начин обрушавају на опозициону странку. Борба бољих аргумената и боље политике у демократији, уређеној држави, требало би да буде довољна да се политички противник стави на своје мјесто.
Ово не може трајати заувек, а пропадање народних партија у Немачкој показује да се овде догађа нека врста континенталног померања. Хришћанско – демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) ће једног дана морати да одлучи – а тај дан није далеко, којим путем жели да иде. Ако "не дођу себи", пут ће бити исти као и пут италијанских хришћанских демократа, ка потпуној политичкој безначајности.
Унија не подноси никакву критику своје недосљедне политике. То није одрживо за странку која се представља као конзервативна, па ће Унија морати да се запита да ли жели да настави тим лијево радикалним путем са досадашњим партнерима или жели да крене разумним, слободарским путем у будућност, гдје постоји само један могући партнер, а то би била Алтернатива за Немачку, као старији партнер у коалицији.