Коме треба Савјет за спровођење мира и зашто још постоји? (ВИДЕО)
Шта су, уствари, обавезе фамозног ПИК-а? Шта би управни одбор тог тијела, ког нема у Дејтонском споразуму ни Уставу БиХ, заправо, требало да ради? Јасно је све то наведено у документима о његовом оснивању. Али, у документима једно пише, друго се ради. А то друго, врло често, није у корист Републике Српске. Коме треба ПИК и зашто то тијело још постоји?
Није нормално да у земљи, у којој је рат завршио прије 30 година, постоји Савјет за спровођење мира. Није нормално ни да амбасадори неколико земаља које у оквиру тог савјета дјелују, одређују шта и како треба да се ради у БиХ.
Није нормално ни да постоји особа, страни држављанин, који управља тим савјетом, али и политичким процесима, намећући законе и кажњавајући оне који указују да су такве одлуке антидејтонске. Све то уз подршку такозваног ПИК-а, који се ни једним словом не помиње у Дејтонском мировном споразуму, па тиме ни у Уставу БиХ који је његов саставни дио кроз Анекс 4. ПИК се помиње на Конференцији о спровођењу мира која је одржана осмог и деветог децембра 1995. у Лондону. Јасно су наведене надлежности.
Управни одбор ПИК-а биће основан са тренутним дејством, под предсједништвом високог представника коме ће ПИК давати политичке смјернице о спровођењу мира - наведено је након Лондонске Конференције о спровођењу мира 1995. године.
Њихов посао је савјетовање особе која је легално изабрана на позицију високог представника. Кристијан Шмит то није. Они га, додуше, признају као легалног, па под претпоставком и да му дају смјернице, на томе би требало да се заврши њихов посао. Али, поједини амбасадори Управног одбора ПИК-а апсолутно се мијешају у унутрашња питања БиХ.
- Мислим да сваком нормалном човјеку то није нормално. То је апсолутна негација, прије свега, суверенитета БиХ - указао је Милан Тегелтија, правник.
Посао им је једно, а раде друго - мијешају се у унутрашња питања друге државе што је строго забрањено Бечком конвенцијом о дипломатским односима. Иако су односи у БиХ специфични, ипак није нормално да се амерички амбасадор обраћа у парламенту другог ентитета, што је Макл Марфи урадио. Заборављају амбасадори "пиковци" на оне најважније ствари које пишу у званичним документима о њиховим обавезама.
Иако је Савjет за спровођење мира посвећен мировном процесу, одговорност за помирење лежи на властима и грађанима Босне и Херцеговине, који морају постепено преузимати одговорност за своје послове - стоји у закључцима Лондонске Конференције Савјета за спровођење мира.
Сваки покушај преузимања одговорности оборили су Шмит и поједини амбасадори из Управног одбора ПИК-а. Зато је и договор из Лакташа, који су постигли домаћи политичари о најважнијим питањима, живио само један дан. За правнике дилеме нема – ПИК нема међународни субјективитет.
- Самим тим, ако нема међународно правни субјективитет, он представља неформалну вољу одређених страних држава које на тај начин управаљају БиХ, чиме негирају њен суверенитет и третирају нас као неку малољетну дјецу иако је од рата прошло 30 година - закључио је Тегелтија.
Најчешће су амбасадори из ПИК-а, на пику имали Републику Српску, њене званичнике и одлуке.
Не чуди, кад се види које земље представљају: Њемачку и Велику Британију, које су се одавно окомиле на Српску као на највећег непријатеља.
Ту су још Француска, Италија, Јапан, Канада, САД и Турска, као и Европска унија.
Руска Федерација се прије неколико година повукла из ПИК-а и одбила да финансира ОХР .