Епископ Сергије: Прводецембарско питање - за кога су гинули наши преци?
Бесједу преносимо у цијелости:
Сваког првог децембра памћењем се вратимо у 1918. годину, када је, након побједе у Првом свјетском рату, регент Александар Карађорђевић прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, која је три године касније преименована у Краљевину СХС, а 1929. године у Краљевину Југославију.
Од уједињења је прошло 107 дугих година, а у међувремену нас је прегазило неколико ратова, били смо изложени геноциду, трунули смо по логорима, смрзавали се по чарним горама, у збјеговима се рађали и умирали, да бисмо поново изборили слободу – себи и другима.
И данас, након 107 дугих година, потомци оних које је српска војска ослободила и дала им сва права у Краљевини, славили су 1934. године када је убијен краљ Александар, а своје ослободиоце су већ у љето 1941. године бацали у јаме, одводили у логоре, палили им села и храмове.
И опет су наши преци, који су претекли испод усташког ножа, смогли снаге и у новој блиставој борби ослободили земљу, протјерали окупаторе и створили нову Југославију, остављајући у њој мјеста за све, и за побједнике али и за оне који су чинили све да Југославије више никада не буде.
У тој наивности лежало је сјеме будућих заблуда, које смо, опет, скупо платили. Покушали су нам одсјећи раширене руке и сломити слободарска крила, умањујући наше жртве и бришући наш допринос освајању слободе.
Зато никог не треба да чуди што се синоћ сарајевском Скендеријом на једној кошаркашкој утакмици проламао навијачки узвик да је Србија "курва балканска", баш као што не треба да нас изненађује талас црних кошуља и злочиначки поздрав "За дом спремни", којима је у нашем западном комшилуку обиљежана одлазећа година.
Из свега виђеног, стиче се непогрешив утисак да ће нам наша браћа опростити све осим слободе, коју смо им, у више наврата, несебично даровали.
Први децембар није само један обичан дан, већ огледало наше искрености, сопствених заблуда, али и дан који нас позива да се вратимо себи и својој историјској мисији, учећи из сопствених грешака и памтећи све оне чије су кости у темељима наше слободе.
Нека овај дан буде и остане воштаница краљу Александру, чијим је указом, између осталих великих дјела, основана и Епархија бихаћка. Вјечан му спомен у Царству Небеском!