Ђурић: Да има и зрна правде Махмуљин би био у затвору
Он наглашава да би Махмуљину, због монструозних злочина над Србима са подручја Возуће, долином ријеке Криваје и јужног дијела Озрена, у затвору друштво требали да праве и многи припадници Трећег корпуса који у недјељу, 30. новембра, у Маглају прославише 33 године од формирања ове злогласне формације такозване Армије БиХ.
Ђурић каже да посједује факсимиле из Махмуљиновог дневника који га директно доводе у везу са муџахединима и завршним нападом на Возућу 10. септембра 1995. године и најављује да ће то заједно са другим документима из тог периода објавити у својој књизи, која ће бити публикована идуће године.
НИЈЕ СЛУЧАЈНО ДА ЈЕ МАХМУЉИН НЕОМЕТАНО ПОБЈЕГАО У ТУРСКУ
Ђурић, којег су 1995. године, трећег дана пробоја Возуће, у рејону Лозне заробили припадници такозване Армије БиХ, истиче да није случајно што је Махмуљин побјегао у Турску неометан од институција БиХ.
- Некадашњи бошњачки политички моћник Харис Силајџић и његова сестра Саџида која је била почасни конзул у Истанбулу, били су кључни у довођењу муџахедина, за које је касније у оквиру Трећег корпуса био одговоран Махмуљин - истакао је Ђурић који је у заробљеништву провео пуних седам мјесеци, од чега 139 дана у самици.
Он тврди да је управо та муџахединска маршрута, од Истанбула до БиХ, односно Возуће, Махмуљину омогућила да побјегне у Турску након што му је 2022. године Апелационо вијеће Суда БиХ изрекло затворску казну од осам година.
Ђурић, који је заробљен као новинар, наводи да су Махмуљин и Силајџић осујетили да буде размијењен за два турска новинара, с обзиром на план да га, кријући у касарни "Хусинска буна", исклешу за лажног свједока пред Међународним судом у Хагу.
БЈЕКСТВОМ МАХМУЉИНА И УБИСТВОМ АБУ МАЛИЈА ОНЕМОГУЋЕНО ЊИХОВО СВЈЕДОЧЕЊЕ
Он је подсјетио да је заједно са члановима Удружења ратних заробљеника "Вијенац, Возућа и остали" још 1997. године доставио писмо тадашњем главном хашком тужиоцу Луиз Арбур са свједочењима о монструозним ратним злочинима које су муџахедини и остали припадници Трећег корпуса такозване Армије БиХ починили над српским цивилима, војницима и заробљеницима са подручја Возуће и Завидовића.
Према његовим ријечима, ти злочини су, нажалост, у жижу међународне јавности дошли тек након што су команданти и припадници тих злогласних јединица почели да организују и сију смрт и у западним земљама, а као један од одговора на то је трогодишња пресуда бившем команданту Главног штаба такозване Армије БиХ Расиму Делићу од Хашког трибунала коју овај ратни злочинац због смрти није одслужио.
- Осим Делића и Махмуљина за злочине у Возући нико други није одговарао - изјавио је Ђурић.
Он сматра да је разлог незаинтересованости правосуђа БиХ да, упркос бројним доказима, друге злочинце приведе правди треба тражити и у томе што је неометаним бјекством Махмуљина и наводним убиством команданта одреда "Ел муџахедин" Абу Малија /право име Абдел Кадер Мокхтари/ онемогућено њихове свједочење у другим судским предметима.
у недјељу, 30. новембра, у Маглају је организован дефиле, поводом централног обиљежавања 33 године од оснивања Трећег корпуса такозване Армије БиХ, чија су два ратна команданта пресуђена за ратне злочине над Србима, а један је умро након подигнуте оптужнице Међународног суда у Хагу.
Међународни суд у Хагу 2001. године је подигао оптужницу против првог ратног команданта овог корпуса Енвера Хаџихасановића, који је 2006. у првостепеној пресуди проглашен кривим за ратне злочине над Србима и Хрватима на подручју Зенице и Бугојна. Затворска казна од пет година и шест мјесеци је у жалбеном поступку 2008. године скраћена на три и по године.
Други ратни командант Мехмед Алагић умро је 2003. године уочи предстатусне конференције пред Хашким трибуналом, гдје је оптужен за убиство, насиље над људским животом, сурово поступање, безобзирно уништавање градова, насеља и села које није оправдано војном нуждом, пљачку јавне или приватне имовине и уништавање или намјерно оштећење вјерских објеката.
Алагић се теретио за ратне злочине, намјерно убијање, наношење велике патње, озбиљне тјелесне повреде, нечовјечно поступање, незаконито затварање цивила и опсежно уништавање имовине која није оправдана војном потребом.
Трећи ратни командант овог корпуса Сакиб Махмуљин побјегао је од издржавања затворске казне од осам година, због монструозних злочина над заробљеним српским цивилима, санитетским особљем и војницима на подручју Возуће и Завидовића 1995. године.
Апелационо вијеће Суда БиХ је крајем априла 2022. године изрекао Махмуљину правоснажну затворску казну од осам година због монструозних злочина над заробљеним српским цивилима, санитетским особљем и војницима на подручју Возуће и Завидовића 1995. године. Тиме је укинута првостепена пресуда од 10 година затвора.
Махмуљин је већ три године у бјекству, а ни Интерполова потјерница није помогла да буде лоциран и приведен на издржавање казне.