Бенцун: Вријеме је да се 30 година након рата пуни суверенитет додијели институцијама БиХ
- Али многе структурне измјене увођене су под спољним притисцима, што је само нарушило дејтонску равнотежу и није допринијело конкретном напретку. Због неких наметнутих рјешења из претходних година и растућег незадовољства међу политичким представницима, тренутно пролазимо кроз највећу политичку кризу - истакао је Бенцун за дипломатски магазин "Серкл дипломатик".
Он је указао да је позитивно то што ова криза ни на који начин не пријети да прерасте у безбједносни проблем, нити се из политичке сфере прелива на свакодневни живот - привреда, комуникације, саобраћај и општи међусобни односи функционишу веома добро.
На констатацију да су у посљедње вријеме у БиХ вођене одређене расправе о "високом представнику у БиХ", Бенцун је појаснио да је једна од компоненти Дејтонског мировног споразума институција високог представника, који је првобитно био задужен за координацију међународних напора и праћење имплементације тог споразума.
- Међутим, од 1997. године, високи представник присваја тзв. бонска овлашћења која му омогућавају да намеће законе и смијењује демократски изабране представнике. Она проистичу из политичке декларације донесене у Бону од групе држава које чине тзв. Савјет за имплементацију мира, а не из било каквог обавезујућег међународноправног инструмента.
Ова овлашћења коришћена су да се заобиђу демократске институције и процеси у БиХ, понекад чак и за наметање закона који никада нису прошли кроз парламентарну процедуру. Иако су неки међународни актери упркос изостанку правне основе на то гледали као на прагматичан алат у постратном окружењу, Венецијанска комисија је још 2005. године нагласила да су таква рјешења у суштини неспојива са демократским карактером и суверенитетом БиХ - указао је Бенцун.
Недавна употреба ових овлашћења од /лажног високог представника/ Кристијана Шмита, чије именовање није потврђено у Савјету безбједности УН, каже Бенцун, изазива озбиљну забринутост.
- Његове измјене кривичног закона уводе казне, укључујући и затвор, за оне који доведу у питање његове одлуке. Такав приступ подрива демократске принципе и домаће власништво над процесима, који су кључни за интеграцију у ЕУ и дугорочну стабилност - рекао је Бенцун.
Он је нагласио да је вријеме да се скоро 30 година након рата пуни суверенитет додијели институцијама у БиХ, јер даље ослањање на страни ауторитет и стране судије у Уставном суду БиХ, само још више контаминира унутрашње политичке односе, одгађа неопходне реформе и слаби демократске темеље који се настоје изградити.
Говорећи о чланству БиХ у ЕУ, Бенцун је рекао да је БиХ спремнија за европски пут од неких земаља које су недавно добиле велику подршку.
- Показали смо стварну посвећеност. На примјер, завршетком ЕУ упитника у кратким роковима, док је неким другима у том послу пружана обимна помоћ. Али, морамо гледати и изнутра: потребна нам је унутрашња политичка консолидација, без спољних утицаја. На тај начин, бићемо спремни да имплементирамо План раста, отворимо поглавља преговора и достигнемо сусједе - с циљем да за пет година будемо суштински спремни за приступање - рекао је Бенцун.
Он је додао да је Аустрија веома гласна када је ријеч о уласку БиХ у ЕУ, и један од најконзистентнијих промотера проширења ЕУ.
Према његовим ријечима, постоји и блиска сарадња у безбједносним питањима између Аустрије и БиХ, нарочито у борби против илегалних миграција и организованог криминала.
- Аустрија разумије суштину БиХ - њену историју, унутрашње односе и осјетљива питања. За разлику од неких других држава, ужива повјерење свих политичких актера у БиХ. Вјерујем да традиционални аустријски приступ - тиха дипломатија, непристрасност и међусобно поштовање - омогућава активно учешће у унутрашњем дијалогу и стабилности БиХ, без "заузимања стране" - оцијенио је амбасадор Бенцун.