latinica  ћирилица
03/12/2025 |  17:50 ⇒ 20:22 | Аутор: РТРС

НИС прилагођава производњу санкцијама: Не очекују се несташице горива (ВИДЕО)

У Рафинерији нафте у Панчеву почео је процес обуставе рада производних постројења усљед недостатка сирове нафте за прераду, насталог као посљедица америчких санкција компанији НИС.
Нафтна индустрија Србије (НИС) (фото:TANJUG/ NIS/ STOJAN VAŠEV/ nr) -
Нафтна индустрија Србије (НИС) (фото:TANJUG/ NIS/ STOJAN VAŠEV/ nr)

Ситуација са НИС-ом Србији ствара низ проблема, али не очекују се несташицe горива.

Из Гаспромњефта су саопштили да НИС наставља сопствену производњу прилагођену санкцијама, што омогућава да направи одређене резерве сировина.

Обустава рада Рафинерије у Панчеву лоша је вијест за грађане и привреду Србије, истичу стручњаци. То, кажу, значи огромне економске губитке, али су увјерени да држава неће дозволити да дође до угрожавања енергетске безбједности земље.

Потпредсједник Скупштине Војводине, Никола Завишић поручује да грађани неће осјетити посљедице. 

- Већ сада имамо одређене залихе робних резерви и да грађани неће осјетити на крају те посљедице, али исто тако нажалост чињеница је да ће посљедице осјетити наш буџет, дакле на дневном нивоу 370.000 евра кошта обустава рада Рафинерије, тако да огромна штета нам је нанесена - рекао је Завишић.

Нафтна индустрија је врло озбиљан привредни субјект без којег ће Србија имати озбиљне проблеме и у буџету и у вези са могућим цијенама деривата, кажу познаваоци прилика.

Почасни предсједник Уније послодаваца Србије, Небојша Атанацковић истиче да је НИС пунио 11 одсто буџета.

- Нафтна индустрија пуни буџет у овом моменту, мислим – док је радила, са неких 11 одсто, што је значајно, али сам НИС - од њега зависи рад Петрохемије, од њега зависе многе ствари, ми сад треба да размишљамо не само да надомјестимо отприлике најмање или просјечно 10.000 тона дневно прерађене сирове нафте, то је огромна количина - поручио је Атанацковић.

Економисти не очекују несташицу горива, али указују на опасност од секундарних санкција, које би нанијеле огромну штету привреди, економији и кредитном рејтингу Србије.

Економиста Иван Арнаутовић истиче да секундарне санкције утичу на платни промет НИС-а.

- Секундарне санкције су она мјера која се повлачи прије свега да потпуно платни промет са НИС-ом престаје, била би најгора секундарна мјера да се то пренесе и на Народну банку Србије, то је онда потпуна блокада функционисања једне државе која се, надам се, неће десити, ни по цијену не знам чега то не смијемо да дозволимо - јасан је Аранутовић.

Позицију и аргументе Србије, шеф српске дипломатије Марко Ђурић образложио је и америчким званичницима у Вашингтону.

- Ми смо заиста дали све од себе да изнесемо наше аргументе, разлоге због којих сматрамо да Србија заслужује да буде подржана око ове теме, односно да Србија не заслужује да трпи штету због одлука које нису у њеном домену и које се тичу односа између великих сила - рекао је Ђурић.

Скупштина Србије усвојила је законе о нафти, гасу и о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса, који ће допринијети очувању енергетске сигурности Србије.