Сајић: Српска се досљедно бори за примјену Дејтона
Она је истакла да Дејтонски мировни споразум не представља проблем нити блокаду ка даљем европском или неком другом путу БиХ, али да је проблем у његовом непоштовању, недосљедној примјени и честом кршењу и погрешном тумачењу.
Након јучерашњег округлог стола, на коме су учествовали стручњаци из Српске, региона и Француске, Сајићева је рекла да је већина учесника указала на чињеницу да је Дејтонски споразум створио оквире који би требали да задовоље интересе сва три конститутивна народа и два ентитета.
- Али, с обзиром на одређене жеље и тежње, прије свега бошњачке политичке елите ка централизацији БиХ, такав споразум у потпуности никада није заживио - рекла је Сајићева.
Она је оцијенила да је веома важно то што је овај догађај одржан у Француској која је имала и те како значајну улогу 90-их година прошлог вијека на Балкану, не само због чињенице да је у Паризу потписан Дејтонски мировни споразум.
- Важно је да се чује оно што мисле представници Републике Српске, што мисли српски народ, али важно је било да чујемо и француску страну која све више разумије положај Српске и српског народа на Балкану - навела је Сајићева, која је професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.
Она је навела да професори из Француске апсолутно разумију ситуацију и саму чињеницу да у БиХ постоји нека врста колонијалног гувернера.
- Током обраћања покушала сам да приближим нашим француским пријатељима улогу "високог представника" и такве врсте колонијалне структуре која је у апсолутној супротности са свим европским вриједностима садржаним у члану два Лисабонског мировног споразума - напоменула је Сајићева.
Она је рекла да у свему постоји и нека врста хипокризије од ЕУ чије земље чланице непрестано шаљу своје високе представнике да букавално успостављају и држе колонијалну структуру са којом смо сви завршили у 20. вијеку.
- То је врло важно с обзиром на чињеницу да је Француска имала историју као велика колонијална сила која негдје покушава да рашчисти са том својом мрачном колонијалном прошлошћу, тако да је важно да њима приближимо наш став - нагласила је Сајићева.
Подсјетила је да БиХ до сада није имала ниједног високог представника из Француске, управо можда и због чињенице да је имала ту "мрачну колонијалну прошлост".
- На скупу се осјетило да постоји разумијевање, не само код људи који су присустовали, него и код оних који су говорили. Када професори са еминентних француских универзитета то кажу, мислим да смо на добром путу - оцијенила је Сајићева.
Према њеним ријечима, Француска је 2007. и 2008. године имала став да би требало што прије да се затвори канцеларија високог представника, који се у међувремену негдје изгубио или прилагодио.
- Ми смо, онолико колико смо могли са наше академске стране, покушали да им приближимо проблеме до којих је довело постојање ОХР-а - нагласила је Сајићева.
У Паризу је синоћ одржан округли сто под називом "Тридесет година послије Дејтона: Мир, изазови и перспективе" на коме су стручњаци из Републике Српске, региона и Француске анализирали домете Дејтонског споразума, актуелне политичке изазове у БиХ и улогу ентитета као потписника споразума, као и будућност Балкана у контексту европских интеграција.