Забрана друштвених мрежа малољетницима - заштита дјеце или ограничавање слободе? (ВИДЕО)
Је ли забрана друштвених мрежа малољетницима - заштита дјеце или ограничавање слободе? Хоће ли ова одлука покренути домино ефекат широм свијета?
- Mи данас имамо ситуацију да наша дјеца више одрастају на друштвеним мрежама, више усвајају на друштвеним мрежама него у својим домовима. Не прихватају мишљења свог народа, систем вриједности свог народа, већ усвајају нешто што је прихваћено на друштвеним мрежама гдје нема правила, закона, гдје нису уопште толико строги закони шта може да се прикаже, чему имају приступ, шта могу да виде - навела је социолог Јадранка Берић, гостујући у нашем Јутарњем програму.
Нада се да ће и земље Европе да слиједе њихов примјер.
- Аустралију и њихов уопште поступак свесрдно, цијелим срцем похваљујем - каже Берићева.
Она је указала да ни старији нису безбједни на дружтевеним мрежама.
- Надам се да ће и Аустралија која је позната по својим строгим законима успјети да ограничи и да исконтролише њихов приступ на друштвеним мрежама. С друге стране, не можемо рећи ни да старији нису зависни од друштвених мрежа - додала је Берићева.
Ако од самог рођења дјеца имају приступ телефону и ако од четврте, пете године ви њима дозволите да имају приступ друштвеним мрежама, ви ћете тек након 10 до 15 година да видите разлику између вашег дјетета која има приступ тим мрежама и дјетета које је било ограничено, које је одрастало у неком старом систему.
- Не само што краду дјетињство, ми увиђамо да они краду дјецу родитељима, буквално, јер данас више усвајају преко друштвених мреже оног што виде у виртуалном свијету, него оно што ће родитељ да му објасни и да му каже - навела је Берићева.
Она је истакла да би био добро да и наше окружење покрене неке озбиљније приче ради контроле.
- Сматрам и вјерујем да ће и родитељи из нашег окружења Република Српска, БиХ и сусједне земље да једноставно пронађу, кроз удруживање, неку заједничку ријеч, да затраже од државних институција које имају способности и могућности да ограниче приступ одређеним и сајтовима и информацијама дјеци. Јер то су дјеца до 16 година, а ми знамо по закону да смо ми одговорни за дјецу до 18 година - истакла је Берићева.
И ако ми њима дамо сад слободу, каже, да они говоре на друштвеним мрежама све што им пада на памет, да чују оно што не би требали да чују, онда је то наша одговорност, а не њихова.
- Виртуелни свијет, друштвене мреже су једно, а упознавање и функционисање на интернету, учење и усвајање информација и праћење трендова је сасвим друго. Ми постајемо робови, односно заиста робујемо виртуелном свијету који је једноставно много лакши за уредити јер бјежимо од оног реалног, стварног који сваки дан постаје све тежи, управо због неодупирања ономе што нам се пласира. То је виртуелни свијет и оно што ви видите, своје дјете поред себе физички, али оно што оно мисли, осјећа и жели је тамо гдје ви нисте присутни и не можете контролисати - закључила је Берићева.