Навршавају се 34 године од ликвидације српске породице Зец у Загребу
Веритас у саопштењу наводи да је, по Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
Приликом привођења, увече око 23 сата, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бега.
Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру, затим их одвео у хотел "Панорама", а одатле на Сљеме, гдје их је побио из ватреног оружја.
Суљић је након тога наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму за смеће и затрпају.
Неколико дана послије ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, који је и сам био припадник МУП-а Хрватске.
Александрина сестра Гордана и брат Душан успјели су да преживе тако што су се сакривали у кући.
Убрзо по проналаску лешева, ухапшени су припадници Мерчепове јединице Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић.
Неки од ухапшених су пред истражним судијом признали убиства, али на суђењу је утврђено да пред истражним судијом нису имали адвоката кога су, по закону, за тако тешко дјело морали имати, па су њихови ранији искази као незаконити изузети из списа, а оптужени ослобођени "у недостатку доказа".
У мају 2016. године Жупанијски суд у Загребу неправоснажно је осудио Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а РХ, стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, који је био и савјетник у истом министарству, на пет година и шест месеци затвора.
Њему је на терет стављено да "није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено", док је из чињеничног описа пресуде изостављено 20 жртава, за које је такође био оптужен, а за које, наводно, није могло да се утврди ко их је хапсио и ликвидирао, наводи се у саопштењу Веритаса.
Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су и имена Михајла, Марије и Александре Зец.
Додаје се да је Врховни суд, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју је повремено, умјесто у затворској ћелији, "издржавао" у елитној бањи Крапинске топлице.
У марту 2020. године хрватски Врховни суд донио је одлуку да се осуђени Томислав Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне "у цјелости остварена сврха кажњавања", наводи Веритас.
Додаје се да су у новембру исте године медији у региону су објавили да је умро ратни злочинац Томослав Мерчеп у 69. години, подсјећајући да је био кандидат на предсједничким изборима 2000. године, а 2015. и ВИП гост на инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић.
Веритас наводи да, поред ликвидација четворочланих породица Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992, Олујић у Церни код Жупање у фебруару 1992, и убиство трочлане породице Зец спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих због њихове етничке припадности.
Поменуте породице биле су мјешовитог српско-хрватског састава, осим породице Радосављевић, у којој су оба супружника били српске националности.