Шта је квалитет ваздуха и како га побољшати? (ВИДЕО)
Више се ложи, што доводи до више штетних честица у ваздуху, које озбиљно могу да угрозе здравље људи, посебно астматичара.
Осим ложишта један од горућих проблема је и густ саобрађај.
Еколози упозоравају- без дугорочног, системског рјешења за овај проблем, посљедице могу бити катастрофалне.
Сваке зиме, са падом температура над Бањалуком и Приједором надвије се густ облак смога који данима не нестаје.
Грађани забринути за своје здравље,а у јутарњим и вечерњим часовима избјегавају да бораве на отвореном.
Почетком сезона гријања, загађен ваздух видљив је голим оком у већим градовима Српске, а најкритичније је ипак у Бањалуци.
Свакодневна мјерења показују да је концентрација штетних материја готово три пута већа од препоручене.
- Карактеристикчно за овај период године, већ дуги низ година се дешава прекорачење, а повећане су и вриједности. Грађани су сигурно могли да то осјете у јутарњим и вечерњим часовима - рекао је Златко Ђајић, Одјељења за заштиту животне средине Хидрометеоролошког завода Српске.
У бројним домаћинствима и даље доминира стари систем гријања на угаљ, који испуштају огромне количине штетних гасова. Еколози упозоравају да хиљаде малих димњака, посебно у условима температурне инверзије, ствара одређену врсту "поклопца" и смог се задржава у градовима.
- У Бањалуци имамо десетине хиљада кућних ложишта која се користе за загријавање домаћинстава и то је највећи проблем у граду. Наравно, саобраћај у зимском периоду такође доводи до повећаног нивоа загађења и то су главни фактори који доводе до највећих емисија - навео је Предраг Илић, директор Института за заштиту и екологију Републике Српске.
Професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци Душица Пешевић навела је да такозване чврсте честице чађ, пепео, различите врсте киселих оксида утичу на стварање киселих киша и многе друге загађујуће материје као што су тешки метали и слично.
Из Еко топлане кажу да користе еколошки прихватљивије енергенте.
- Бањалука је трошила прије Еко топлане око 20.000 тона мазута. То је узроковало да током једне грејене сезоне емитује се и до 500 тона сумпор диоксида у ваздух и огромне количине ЦО2 из фосилног горива. Сада, преласком на енергент који користимо ми смо свели сумпор диоксид на скоро нулу - указао је Дејан Јуришевић, технички директор Еко топлане.
Љекари упозоравају да аерозагађење штетно утиче на здравље људи посебно када су у питању најугроженије категорије, труднице и дјеца, а може да буде и канцерогено.
- Аерозагађење као такво Свјетска здравствена организација је сврстала у канцерогене групе 1, доказано је да је аерозагађење канцерогено. Повезује се са канцером плућа, али и мокраћне бешике. Осим респираторног система погођени су и остали органи и системи, у првом реду кардиоваскуларни систем - истакла је Весна Рудић, Институт за јавно здравство Републике Српске.
Сваке јесени и зиме грађани гледају исту густу маглу и смог, а умјесто свјежег зимског ваздуха удишу мјешавине разних штетних издувних гасова.
Од надлежних траже системско рјешење.