Премијерно приказан документарни филм "Пластични богови и огледало", аутора Бранка Лазића

Бранко ЛазићФото: Уступљена фотографија

- Позвали смо стотине сниматеља, редитеља, путника, блогера и разних других видео ентузијаста из цијелог свијета да нам пошаљу видео снимке онога што људи стављају на ретровизоре својих аутомобила, камиона и аутобуса. Тај предмет на ретровизору више није само сувишан украс, постаје симбол. Симбол наше жеље да понесемо дио себе на пут, дио свог страха, наде, сјећања, па и ирационалне вјере - наводи аутор.

Гледајући овај филм, човјек схвати да су ретровизори постали нешто као модерни олтари. Сваки аутомобил је једна мала црква. Сваки дан путовања мала литургија. А предмети што висе на концу, обично смијешни, кичасти, пластични, претварају се у некакве нове богове нашег времена.

- Али у том избору кича, пластике, туђих икона налази се и празнина. Симбол постаје предмет, вјера навика, а идентитет лутка. Филм управо у томе открива колико смо крхки, усамљени, тражимо ритуал да нас утјеши, да нас дефинише, макар и јефтин, пластичан. Јер шта је то што људи вјешају на ретровизоре? Своје страхове. Своје недоумице. Своје мрвице идентитета. Своје потајне наде да ће им један комад пластике сачувати живот - наводи се даље у објашњењу за инспирацију за филм.

Продукција филма трајала је пет година и у њој је учестовало скоро стотину сниматеља из цијелога свијета.  Филм је настао у продукцији МЛТ Медиа уз подршку Аудио визуелног центра Републике Српске.

Режију и сценарио потписује Бранко Лазић. Продуцент је Љубомир Тешинић а копродуцент Мирослав Бата Петровић.

За монтажу је био задужен Ведран Марић, за дизајн звука Владимир Владетић, а за оригиналну музику Марко Тица. Помогли су и многи други пријатељи на https://lab-film.com/