Нарушава ли се заштита личних података грађана измјенама Изборног закона БиХ? (ВИДЕО)
На ургенцију ЦИК-а стигла је хитна реакција, кога другог него СДА. У толико жељеним новим изборним технологијама је и приједлог да евиденција централног бирачког списка може садржавати и биометријске податке бирача са идентификационог документа. Све умотано са свим другим идејама у измјене Изборног закона које би се, према њиховој жељи, требале разматрати по хитном поступку.
- Наш приједлог се заснива углавном на неким приједлозима Централне изборне комисије која је упутила свим клубовима у Представничком дому и у Дому народа. Упозорили су нас да се без измјена Изборног законна не могу примијенити изборне технологије - рекао је Шериг Шпаго, шеф Клуба посланика СДА у Представничком дому ПС БиХ.
То је неприхватљиво, поручују у Клубу посланика СНСД-а и Српском клубу. Идентификација бирача се, наводе, већ ефикасно обавља постојећим механизмима. Трајно складиштење биометрије, кажу, представљало би непотребан, несразмјеран и неуставан захват у приватност грађана.
Подсјећају да је ове године усвојен Закон о заштити личних података, који је потпуно усклађен с директивама Европске уније. С њим је у потпуној супротности приједлог који стиже од СДА, а којим, тврде, долази до повреда Европске конвенције о људским правима.
- Поставља се врло оправдано питање, због чега се жели правити база биометријских података, а управљање тим подацима је јасно дефинисано Законом о заштити личних података. Тај њихов приједлог очигледно има одређену позадину, али оно што јесте чињеница је да ми овдје треба да се водимо законитошћу било ког приједлога - нагласио је
Милан Петковић, посланик Уједињене Српске у Представничком дому ПС БиХ, истиче да је Централна изборна комисија под директним утицајем СДА.
- То је њихова филијала, исто као што је филијала ПДП-а и СДС-а, и они раде оно што се њима каже из њихових политичких странака и обрнуто... Какви биометријски подаци да се користе приликом гласања, то је потпуно излишно. Није проблем давања тих података, проблем је ко те податке користи и ко их може злоупотријебити и на који начин - додаје Петковић.
Прекомјерно и необјашњено прикупљање осјетљивих података без јасне сврхе и надзора. Управо такав утисак се, како кажу у СНСД-у и Српском клубу, ствара оваквим законским приједлогом.
Биометрија се у демократским процедурама користи само за једнократну провјеру идентитета бирача. У овом случају предложено је њено трајно уврштавање у централни бирачки списак. Бојазан због могућих злоупотреба имају и стручњаци за безбједност.
- Ми не знамо која је могућност злоупотребе тих података када једном од грађана буду узети, похрањени у рачунаре, али у земљи као што је БиХ све је могуће злоупотријебити, па тако и биометријске податке. Па, сјетимо се само увођења нових пасоша, за које су исто говорили да су биометријски, да их је немогуће злоупотребљавати и да је послије било злоупотребе - наглашава декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић.
У СДА очекују да ће се њихов приједлог наћи на дневном реду већ сутрашње сједнице Представничког дома. Изричито „не“ засад је стигло само од СНСД-а и Српског клуба.