Дуроњић: Загађење ваздуха третирати као елементарну непогоду; Најугроженије труднице, дјеца и стари људи
Дуроњић је навео да ће се посљедице загађења ваздуха преламате кроз здравствену заштиту, нагласивши да су најугроженији труднице, дјеца и стари људи од 60 и 70 и више година због придружених болести.
Он је истакао да су три катеогорије становништва најугроженије и то труднице, дјеца и стара лица од 60 или 70 плус због придружених болести.
- Дјеца имају већи број респирација у минути и због тога спадају у ризичну групу, као и због чињенице да подложнији дјеловању угљен-моноксида, као и труднице. У случајевима дуже изложености могући су пријевремени породи, хипотрофична дјеца и поремећаји што је забиљежено у свијету - појаснио је Дуроњић.
Он је истакао да у оваквим ситуацијама готово да нема заштите, јер маске не помажу, евентуално оне са финим филтерима, али се не могу користити цијели дан.
- Концентрацију преко 200, 300 у дужем периоду треба третирати као елементарну непогоду и не треба излазити вани - истакао је Дуроњић који сматра да је и за осјетљиве особе један од видова заштите што краћи боравак напољу.
Не треба, додао је, занемарити дјеловања штетних честица не само на респираторни систем већ и срце и мозак.
Указао да је да је у периоду хладнијег дијела године честа појава да се приземни планетарни слој који је одговоран за вертикалну циркулацију ваздуха у оваквим данима спусти на 200, 300 па чак и 150 метара.
- Кад имамо овакву појаву потпомогнуту и нашим рељефом јер не заборавимо да планинме Козара, Мотајица, Мајевица затварају и врло често спречавају сјеверне вјетрове из Панонмске низије који би евентуално одували и помогли циркулацију онда имамо за посљедицу да је цијели регион или крај сјеверног дијела Српске у оваквој атмосфери - појаснио је Дуроњић за Срну.
Дуроњић је рекао да становништво које живи у амбијенту рудника или рударског базена може да трпи штетни утицај на мозак што би могло да фаворизује настанак можданих удара.
- Када је кардио-васкуларни систем у питању онда је то утицај на крвне судове, притисак, хипертензију и срчану болест. Не треба заборавити шећерну болест, простату, чак код дуготрајне изложености и олигоспермију - појаснио је Дуроњић.
Указао је и да човјек својим дјеловањем доприноси загађењу, нагласивши да су то ложишта, термоелектране, топлане и издувни гасови из аутомобила.
- Честице преко 40, 50 до 80 микрона најчешће нису штетне на наш организам јер не могу ући и не представљају ризик, док 10 и од пет до 2,5 микрона већ јесу штетне - рекао је Дуроњић.
Нагласио је и да је, поред концентрације штетних честица, битна изложеност и растворљивост у води.
Рјешење види у системском дјеловању, које захтијева велика средства, али је први корак указати на проблем јер ваздух који удишемо не би требало ни да буде виђен ни да га осјетимо.
- Ми и осјетимо и видимо га - закључио је Дуроњић.
Бањалука је јутрос била међу пет градова у БиХ у којима је ваздух нездрав, па се грађанима препоручује да избјегавају боравак напољу.