У Хрватској потврђена губа након више од 30 година, заражен страни радник
Из Министарства здравља Хрватске су потврдили за РТЛ да је ријеч о раднику који већ двије године са породицом живи у Хрватској, као и да нема разлога за панику.
Шеф Службе за епидемиологију заразних болести Хрватског завода за јавно здравство Бернард Каић рекао је да се пацијент са симптомима лепре јавио сплитским епидемиолозима прије десетак дана.
- Човјек се лијeчи, а његови блиски контакти су добили терапију, они чак нису ни заражени. Даје се профилакса и прате се. Ствар је под контролом - изјавио је Каић.
Иван Пуљиз са Клинике за инфективне болести у Загребу подсјетио је да је посљедњи случај лепре у Хрватској био 1993. године, а да је, према службеним подацима, током 20. вијека било двадесетак случајева.
- Болест се поново појављује због миграција из земаља гдје је лепра још ендемска, попут дијелова Бразила, Индије, Индонезије и Конга - навео је Пуљиз.
Будући да је пацијент у Хрватској већ двије године, Пуљиз сматра да је, највјеројатније, стигао већ заражен.
- Вријеме од заражавања до појаве симптома је од пола године до 10 година, а некад и више. Значи, не постоји могућност детекције такве болести код људи који долазе из земаља из подручја гдје је она ендемска - рекао је Пуљиз.
У Хрватској се чека на регулацију коју је иницирао Хрватски завод за јавно здравство и која би страним радницима условљавала рад доношењем доказа о вакциниацији.
Каић је изјавио да је ријеч о основним вакцинама важнима за колективни имунитет, како би се спријечило ширење болести, наводећи да је поступак доношења те одлуке у току.
Пуљиз је рекао да је да се ова болест најчешће преноси капљичним путем, односно контактима са укућанима који су мјесецима заједно, некад и годинама, а први знакови болести су промјене на кожи.
- Најчешће то су хипопигментације или свјетлија боја коже у односу на осталу кожу. Промјена послије може бити више - губитак осјећаја - навео је Пуљиз, те додао да у тежим клиничким облицима може доћи и до опадања косе, трепавица и обрва.
Напоменуо је да болест није смртоносна, али ако се не лијечи може да доведе до атрофије мишића, инвалидности и оштећења коже.