Дмичић: Међународни протекторат и туторство кочница стабилности и развоја БиХ
Поводом 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума у Паризу, Дмичић је нагласио да су сви видови интервенционизма, посредовања и арбитрирања међународних представника препрека преузимању одговорности домаћих органа и институција.
- Промјене дејтонских, уставних рјешења нису могуће без сагласности свих учесника и држава потписница и свједока, два ентитета и три конститутивна народа у БиХ - нагласио је Дмичић.
Дмичић је истакао да је Устав настао актом међународног права, односно међународним уговором, гдје су садржани основи уставноправне конструкције БиХ са правног и политичког становишта, што обавезују све потписнице да их поштују и досљедно извршавају.
Нагласио је да се ревизији међународних уговора или само појединих дијелова приступа када протекне одређен уговорени период или се укаже потреба да се уговори промијене, односно усагласе са измијењеним приликама.
- Услови и поступак за то нису прописани и евентуална измјена Дејтонског мировног споразума ствар је свих страна – чланица потписница, али и држава гараната, што би довело до враћања актима више правне и институционалне хијерархије, првенствено УН - нагласио је Дмичић.
Он је навео да је неопходно указати на сву штетност тенденције умањења надлежности ентитета и на императивност захтјева да се обустави ерозија ентитетских надлежности и не прихвата ревизија дејтонских рјешења и успостављеног модела сложене државе БиХ са два једнакоправна ентитета - Републике Српске и ФБиХ, са Брчко дристриктом и три конститутивна народа.
- Умјесто опредјељивања за један од познатих облика државног уређења Устав утврђује да се БиХ састоји из два ентитета - ФБиХ и Републике Српске, који имају самосталност и све државне функције и надлежности осим ових које су Уставом БиХ изричито пренесене на њене институције, као што се то чини у сложеним државама - појаснио је Дмичић.
У расподјели надлежности, додао је, заступљен је модел који више значи компромис између тежње за очување цјеловитости БиХ и потпуне самосталности ентитета, по чему је БиХ сложена држава која се налази и под специфичним међународним протекторатом.
Он је указао да се несагласности и оспоравања Дејтонског мировног споразума односе на унутрашње сукобе, подјеле, фаворизовање само једног модела за БиХ, првенствено њену централизацију и унитаризацију, са доминацијом једног најбројнијег народа, а под матрицом наводног стварања функционалне државе.
Такође је навео и негирање историјске, националне и вјерске посебности засебних државотворних и политичких заједница, јачање консоцијацијских елемената политичког система и већинског одлучивања, непостојање организованих и проводивих уставних, политичких и економских реформи, посебно у процесу дејтонско-бриселских политика.
Како је нагласио, од закључења Дејтонског мировног споразума до процеса тихе /прикривене/ ревизије Устава БиХ превагу су односила федерално-конфедерална обиљежја државног уређења.
Разумљиво је, каже, да је у постконфликтној ситуацији постојало и још постоји недовољно повјерења, искрености и спремности на културни дијалог, толеранцију и помирење између етничких група и њихових вођа.
- У том контексту је могуће сагледавати појаве и расправе, које прокламују наставак процеса дисолуције путем прекрајања граница, мирног раздруживања државотворних дијелова и народа и њихових колективитета, стварање нових државотворних јединица на начелима ентитета и слично, што због искустава из прошлости директно асоцира на могућност настанка трагичних сукоба на овим просторима - навео је Дмичић.
Дмичић сматра да то захтијева дијалог између ентитета и институционалног оквира БиХ о узроцима, карактеру и посљедицама трагичних ратних сукоба, као и да се изврши ревизија судских одлука о ратним злочинима и преиспита и заустави изрицање пресуда народима и јавним властима и колективитетима.
Нагласио је и да захтијева да се онемогући неуставна ретроактивна примјена кривичног законодавства, одбаце сви позиви на укидање Републике Српске и оспоравање њеног имена, обиљежја и постојања.
Међутим, истакао је, присутни су захтјеви и снаге у смислу да се омогући да власт дјелује само по принципу већине, занемарујући могућност дискриминације, нетолеранције и мајоризације већине над мањином.
- Противуријечно је демократским тековинама, уставним вриједностима да било ко као нелегалан и нелигитиман орган мијења државни и ентитетске уставе, доноси нове и мијења већ постојеће законе, замјењује или утиче на парламентарну, извршну, управну и судску власт, смјењује носиоце политичког и јавног живота, доноси одлуке о успостављању треће полуге власти и мијења надлежност правосудних органа - навео је Дмичић.
Додао је и да се то односи и на успостављање нових органа и институција на нивоу БиХ /одбрана и оружане снаге, обавјештајно-безбједносни сектор, индиректно опорезивање, границе и царински систем, агенције, регулациона тијела/.
То је, како је истакао, неуставан, неправан и недемократски чин, посебно злоупотребе путем бонских овлашћења, којим се дерогира одрживост дејтонских мировних рјешења.
Према његовим ријечима, све то угрожава процес конституцоинализације и европских интеграција, посебно спровођење приоритетних програма и циљева придруживања, али и оправдава захтјев за окончање мандата високог представника у БиХ и страних судија у Уставном суду БиХ.
- Стога је неопходно очување изворних дејтонских рјешења и пуног консензуса два ентитета и три равноправна конститутивна народа - рекао је Дмичић.