Три деценије од потписивања Дејтонског споразума; Додик: Кад год је БиХ поштовала Дејтон, имала је мир (ВИДЕО)
Потписима заустављен рат. Устав, надлежности, позиције јасно и недвосмислено дефинисане. Иза потписаног документа стајали су дани преговора, нимало једноставни, свједоче они који су у њима и учествовали.
- Ниједна од три стране није имала став који је прихватљив другима. Срби нису хтјели да буду зимије, односно раја или грађани другог реда у исламској држави коју је заговарао Алија Изетбеговић, то нису хтјели наравно ни Хрвати, а муслимани, касније само преименовани у Бошњаке су хтјели да се врати све оно у вријеме када су Срби и Хрвати били зимије, грађани другог реда, а они грађани првог реда - каже Радомир Лукић, правни савјетник Делегације Републике Српске у Дејтону.
30 година послије различита тумачења о томе шта је донио потписани мировни споразум. Као и колико је поштован, кршен и успјешан. У дијелу домаће јавности, али и међународне заједнице одговор је више него јасан.
- Констатација је да у цјелости и није био тако успјешан, јер је споразум подразумијевао неколико битних услова. На првом мјесту принцип немијешања у унутрашње договоре, односно неингеренције, а то је један од стубова Дејтонског мировног споразума, ја лично сматрам да тај услов није испоштован - рекао је Жан Лин Лакапел, савјетник групације "Патриоте за Европу" у Европском парламенту.
Унутрашњег договора све мање, мијешање странца који је преузео улогу законодавца све више. Слика и прилика је то БиХ 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума. Управо у њему није дефинисана таква улога страног тутора. Званичници Републике Српске с аргументима да је БиХ заглављена у неуспјесима, неспособна за основни политички дијалог. Истовремено, из Федерације јасан став о непходности постојања и улоге међународног фактора.
- Круцијалне двије институције у БиХ, једна се зове Уставни суд, друга се зове ОХР. Они су гаранти стабилности БиХ. 900 одлука свих високих представника у БиХ је имплементирано - поручио је Елмедин Конаковић, министар спољних послова у Савјету министара БиХ.
Драган Човић, предсједник ХДЗ-а БиХ, подсјећа да само први високи педставник није доносио одлуке.
- Тада нисмо имали Бонска овлашћења, 1997. године, шведски дипломата, једино се он није петљао, сви други су доносили неке одлуке. Ја сам дубоко увјерен да ми морамо хитно затворити Канцеларију високог представника - поручио је Човић.
Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ, пита да ли је нормално да неки високи представник, страни бирократа, неизабран у тој држави, нема упориште у Дејтонском споразуму да то ради, мијења законе.
- Човјек је мијењао изборни закон на дан избора, човјек је промијенио Кривични закон да би прогањао, господин Конаковић има опсесивну потребу да спомиње СНСД и Милорада Додика, да би згазио вољу народа. Је ли то Европа у коју ми треба да идемо? Та Европа треба да ћути на то? - истакла је Цвијановић.
Водеће западне земље дјеловале су као партнери у обезбјеђивању спровођења Дејтонског споразума, али вођене својим користољубивим интересима, готово одмах су кренуле да уништавају конструкцију тог споразума. Став је то Руске Федерације. Сергеј Лавров каже да жесток отпор у западним престоницама наишла је жеља Републике Српске да досљедно брани своја легитимна права и посебан аутономни статус свог ентитета и да се одупре плановима за увлачење БиХ у НАТО против воље њених народа. Притом је ,каже,Бањалука користила – и наставља да користи – искључиво оне инструменте који су предвиђени мировним споразумом а Запад је, у међувремену, покренуо вишеструку кампању против Срба.
Нема сумње да први корак ка нормализацији стања у БиХ треба да буде хитно и безусловно затварање Канцеларије високог представника. То је било очигледно и прије 20 година – међународна заједница је донијела принципијелну одлуку у том смислу још 2006. године. Само постојање таквог колонијалног инструмента у сувереној држави чланици УН у 21. вијеку је незамисливо - поручио је Сергеј Лавров, руски министар спољних послова.
Упркос изазовима које је стварао међународни фактор, Дејтонски споразум је тај који је омогућио да БиХ три деценије остане мирна. Када год је БиХ поштовала Дејтон, имала је мир. Када га је рушила - имала је кризу. Таквог мишљења предсједник СНСД-а Милорад Додик. Каже, свако инсистирање на унитарним моделима у земљи састављеној од три народа и два ентитета осуђено је на неуспјех, јер игнорише саму суштину њеног постојања.
- БиХ никада није била у историји држава до Дејтонског споразума. Дејтонски споразум је покушао да направи неку сложену земљу која није успјела. И у томе је истина. Да ли постоји неки други облик живота на простору БиХ да буде успјешан, не вјерујем и не залажем се за то. Ја мислим да је једино исправно да се да право на вољу народима да одлучи хоће ли или неће - каже Милорад Додик, предсједник СНСД-а.
Из Републике Српске јасни-остајемо посвећени изворном Дејтону. Од тога, кажу, не зависи само њен положај него и будућност БиХ као система који може да опстане једино ако се темељи поштују, а не потиру. Снага је у равнотежи, а не у сили. У договору, не у притиску.