Калас: Чланство Украјине у НАТО-у више се не разматра
- Ако ово више није предмет преговора и не долази у обзир, онда морамо да размотримо шта су опипљиве гаранције безбједности. То не могу бити папири или обећања. То морају бити стварне трупе, стварни капацитети, како би Украјина могла да се брани - рекла је она прије почетка састанка министара спољних послова ЕУ у Бриселу.
Према њеним ријечима, "најпожељнија" опција за финансирање Кијева је кредит за репарације од руске имовине.
- То још нисмо постигли и тешко је, али радимо свој посао. Још увијек имамо неколико дана. Имамо одлуку квалификованом већином, али без Белгије, мислим да ће бити тешко јер они држе већину имовине и мислим да је важно да буду са нама - изјавила је.
Европска комисија тражи сагласност земаља чланица ЕУ за коришћење руске суверене имовине за Кијев. Разматра се износ између 185 и 210 милијарди евра као зајам, који би Украјина морала да врати након завршетка сукоба и у случају "исплате материјалне штете од стране Москве".
Али у Европској унији нема консензуса о овом питању. Белгија, гдје се налази највећи дио имовине, противи се плану.
Премијер земље, Барт де Вевер, напоменуо је да би ови планови могли да ометају потенцијално рјешавање сукоба између Москве и Кијева.
Након почетка руске Специјалне војне операције, земље ЕУ и Г7 замрзле су скоро половину руских златних и девизних резерви, приближно 300 милијарди евра.
Од тога се више од 200 милијарди евра налази у ЕУ, укључујући 180 милијарди евра на рачунима белгијског "Јуроклира", једног од највећих свјетских система за клиринг.
Европска комисија је раније извијестила да је ЕУ пребацила 18,1 милијарду евра од прихода од замрзнуте руске имовине Украјини од јануара до новембра 2025. године.
Извор: РТ Балкан