Батут: Захваљујући савременој медицини лепра (губа) је данас излјечива болест
Бактерија Мyцобацтериум лепрае изазива лепру, а та болест се развија изузетно споро, у прилог тој тврдњи иде то што период инкубације, односно вријеме од инфекције до појаве првих симптома, може трајати више година, а понекад и 10 или више година.
"Батут" наводи да се лепра не преноси лако и да пренос захтјева дуготрајан, близак и поновљен контакт са особом која болује од лепре и која није на лијечењу, најчешће током више мјесеци, док краткотрајни, повремени или уобичајени свакодневни контакти, попут боравка на радном мјесту, у јавном превозу, образовним установама, трговинама или здравственим институцијама, не представљају ризик за пренос инфекције.
- Већина људи који дођу у контакт са бактеријом Мyцобацтериум лепрае никада не развије болест, захваљујући природној отпорности организма - наводи се у саопштењу.
Након започињања терапије, заразност престаје врло брзо, често у року од неколико дана, те особа која се лијечи не представља ризик за своју околину, због наведеног, лепра се у савременој јавноздравственој пракси сматра болешћу која се контролише медицинским мјерама.
У случају дијагностиковања лепре, примјењују се стандардни епидемиолошки поступци у складу са међународним смјерницама.
Обољела особа добија одговарајућу антибиотску терапију, идентификују се и прегледају блиски контакти и, према процијени се успоставља надзор и примјењује хемиопрофилакса, објашњава "Батут".
Блиским контактом сматра се особа која је била у дуготрајном, непосредном и редовном контакту са нелијеченим обољелим, попут чланова домаћинства, а овакав циљани приступ омогућава ефикасну заштиту здравља без непотребног узнемиравања шире јавности.
Позивајући се на податке Свјетске здравствене организације, "Батут" наводи да је лепра је и даље присутна у свијету, као и да се сваке године глобално региструје 150 до 200 хиљада нових случајева, највише у појединим дијеловима Азије, Африке и Латинске Америке.
У већини европских земаља и другим развијеним регионима свијета лепра је елиминисана као аутохтона болест, али се повремено могу регистровати импортовани случајеви (79 импортованих случајева је пријављено 2024. године у Европском региону СЗО).
Што се тиче Србије, посљедњи случајеви регистровани су прије више деценија.
"Батут" наводи да због међународних путовања, миграција и дугог периода инкубације, могуће је да се болест дијагностикује и у земљама у којима се иначе не јавља.
Такви импортовани случајеви су очекивана појава у савременом, глобално повезаном свијету и не представљају показатељ локалног ширења болести нити угрожавања јавног здравља, нарочито када се примјењују стандардне мјере дијагностике, лијечења и епидемиолошког надзора.