Бојић: Нећемо одустати, спријечићемо постављање одлагалишта на Трговској гори
Бојић је у изјави Срни указао да је Хрватски сабор овај законски акт донио по хитној процедури, што није правило када је ријеч о доношењу прописа у вези са изградњом нуклеарних објеката.
- Чињеница је да Сабор није уважио приједлоге и сугестије које су дошле из свих локалних заједница у непосредној близини локалитета у Републици Српској - Новог Града, Приједора, Костајнице, Градишке, Крупе на Уни, као и из Федерацији БиХ - Бихаћа, Цазина, Босанске Крупе и Санског Моста - нагласио је Бојић.
Он је напоменуо да су исто писмо послали из Републике Српске и ФБиХ, те Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара које је координатор свих активности које се односе на активности да онемогући Хрватској да гради такав нуклеарни објекат, односно, одлагалиште радиоактивног отпада истрошеног горива из нуклеарне електране у Кршком.
- Ово је још једна грешка коју је Хрватска направила. Иначе, Хрватска је најављивала 2019. године како ће почети наредне године са одлагањем нуклеарног горива и стално су помјерали то вријеме за 2028. годину - подсјетио је Бојић.
Према његовим ријечима, БиХ се ових дана обратила Европској комисији и данас је упућен акт на позив Еспо Комитета из Женеве, у којем је на приједлог правно-експертске групе и правног савјетника из Париза упућено изјашњење БиХ о том питању, а исто је дужна да уради и Хрватска.
- Ово данас је још једна грешка коју је Хрватска направила. Ми нећемо одустати и успјећемо у нашој намјери да спријечимо да се гради такав нуклеарни објекат јер не постоји нити једна чињеница која би могла указати на то да је то простор на којем се тако нешто може радити - нагласио је Бојић и подсјетио да не постоји сагласности ниједне институције у БиХ.
Бојић је навео да су обављена сва истраживања, а недавно је одржан и симпозијум у Академији наука у Бањалуци као и научна конференција у Бихаћу, те су људи од науке и струке истакли да не постоји никаква могућност да такав објекат буде грађен.
- Осујетићемо те намјере Хрватске, јер сам сигуран да је аргументација на нашој страни. Обратили смо се и Европској комисији и имамо могућност да на адекватан начин реагујемо посредством добро оспособљене екипе која је направила Стратегију правне заштите БиХ када је ријеч о одлагању радиоактивног отпада - додао је Бојић.
Он је рекао да је Стратегија одлична и да ће њена реализација сигурно уродити плодом.
Бојић је напоменуо да Хрватска већ дуже времена покушава и тражи начин да избјегне своје обавезе из Еспо конвенције /Конвенција о процјени утицаја на животну средину у прекограничном контексту/ и Архуске конвенције /Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине/ које су преузели када је у питању Европска комисија.
- Ни у једном од поступака Хрватска то није урадила како би требала да уради тако да и ово доношење самог закона није коначно и ништа није ријешено осим што та земља убрзава поступак и покушава да избјегне све обавезе које пред њу поставља Међународна агенција за атомску енергију /ИАЕА/ у Бечу када је ријеч о изградњи оваквих објеката - рекао је Бојић.
Хрватски сабор изгласао је данас Закон о изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада на Трговској гори. Овај закон је подржало 77 посланика, 36 је било уздржано, а 21 против.
Наведено је да ће доношење законског рјешења осигурати просторно-планско утврђивање локације центра за збрињавање радиоактивног отпада и услове провођења захвата у простору.
На тај начин ће се осигурати правовремено успостављање центра, али и збрињавање институционалног отпада из Хрватске што је потребно да би испунила све међународне обавезе у погледу збрињавања радиоактивног отпада и истрошених институционалних извора.
Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране Кршко као и постојећи институционални отпад складишти на Трговској гори у општини Двор, уз границу са БиХ.