Вршњачко насиље на интернету поприма облике тихе епидемије (ВИДЕО)
Додају да посљедњи случај вршњачког насиља у Мркоњић Граду није изолован и да је, нажалост, и број случајева интернет насиља у порасту.
Психолог Сузана Зорић појашњава да анонимност на интернету дјеци даје осјећај храбрости да упућују увреде другој дјеци, јер не постоји страх од физичке посљедице и немају перцепцију да се ради о стварној особи, односно другом дјетету.
Зорићева сматра да велики проблем представља неупућеност родитеља у активности дјетета на интернету.
- Врло често родитељи немају довољно знања да разговарају са дјецом о тој теми. Потребан је однос повјерења, отворена комуникација, разговор са дјететом. Ако питамо дијете шта је радило у школи, можемо питати шта је радило на Инстаграму или коју игрицу игра, ко су другари са којима се чује путем друштвених мрежа, итд. Ако се поставимо према дјетету као надзор, односно "генерал" добићемо само отпор и дијете неће бити сигурно да нам се обрати када буде имало проблем - наводи она.
Зорићева је указала на знакове који могу упућивати на то да је дијете жртва дигиталног насиља.
- Промјене у понашању, попут проблема са спавањем, смањен апетит, анксизоност, повлачење у себе, пад просјека у школи, добија анксиозни напад кад му стигне порука или обавјештење, крије се док користи телефон - све су то знакови - рекла је Зорићева.
Социолог Јадранка Берић истиче да је код младих људи све више изражена смањена способност комуникације, али да дјеци не треба забранити друштвене мреже, већ их упутити у дигитални свијет и разговарати с њима.
Међутим, проблем настаје јер родитељи често нису довољно упућени или немају времена да се посвете том сегменту одгоја.
- Док родитељи често бију битку да прехране породицу, губе битку са друштвеним мрежама у погледу одгајања своје дјеце - наглашава Берићева и додаје да је отуђеност дјеце од родитеља највећи проблем.
Она истиче да би свако одступање дјетета од стандардног обрасца понашања требало да буде аларм за родитеље.
Начелник Одјељења за високотехнолошки криминалитет МУП Републике Српске Оливије Зимоња истиче да је број случајева дигиталног насиља у порасту и да се дешава континуирана модификација начина, односно друштвених мрежа и платформи преко којих се то насиље врши.
Зимоња појашњава да дигитално насиље не постоји као кривично дјело, али да постоји читав низ активности које се могу тако окарактерисати.
- Под насиљем се сматра прогањање, ухођење, угрожавање сигурности, говор мржње, дијељење садржаја и све што изазива осјећај угрожености, а да се при том користе информационе технологије. Када је ријеч о дјеци, ту се сврстава и искориштавање дјеце за порнографију, као и сексуално узнемиравање. Све су то различити облици дигиталног насиља - наводи Зимоња.
Поручује да родитељи треба да прате активности своје дјеце на интернету, те да, иако дјеца нису кривично одговорна, постоје други видови одговорности.