Млади просјечно до пет часова на интернету, уочљиви негативни ефекти
Ранђеловић је рекао да је скептичан када је ријеч о забрани друштвених мрежа млађима од 16 година коју је увела Аустралија, наводећи да се намеће питање да ли је посриједи намјера да се заиста заштити ментално здравље младих или већи степен контроле над њима.
Он сматра да би такав закон у Србији изазвао револт, а млади би тражили начин да искористе недостатке таквог закона.
- У том смислу потребно је наћи неке друге начине који су систематични и који могу из основе да промене нешто дугорочно - рекао је Ранђеловић.
Он је навео да је доказан негативан ефекат прекомјерне употребе телефона и друштвених мрежа, као и времена које се на њима проводи и у когнитивној и у социјалној сфери.
Према његовим ријечима, долази до смањења пажње, концентрације, лошијег академског успјеха, те смањења меморије.
Уочљиви су и повећана анксиозности и депресивности, а јављају се и фобије попут страха од губитка телефона и немогућности приступа мрежи.
- Такође, утиче и на раздражљивост, лошу контролу емоција. У когнитивној сфери је то смањење мотивације, одгађање обавеза, занемаривање хобија и реалних активности. Све су то манифестације прекомерне употребе телефона - указао је Ранђеловић.
Према његовим ријечима, социјалне манифестације огледају се у повлачењу у себе, те отежаном развоју емпатије и вјештина.
Ранђеловић је нагласио да је, са аспекта психологије, казна крајња мјера.
Он сматра да почетне кораке, како би се смањило вријеме проведено на мобилним телефонима и друштвеним мрежама, треба направити у породици кроз разговор и лични примјер, те да је потребно дефинисати временски лимит и креирати поједине зоне без екрана.
Ранђеловић сматра да дјетету треба дозволити да користи телефон у дневној соби, али не и у спаваћој, јер су истраживања потврдила негативан утицај телефона на дужину и квалитет сна због специфичне плаве свјетлости.
Он је додао да је изузетно важно подстицати и друштвене активности, боравак у природи и друштвене игре.
Да би се постигли неки далекосежни ефекти, Ранђеловић сматра да је потребна добра координација породице и генерално друштвене заједнице, посебно школе када је ријеч о дјеци школског узраста.
- Деца у периоду адолесценције по природи имају склоност ка бунту и револту ауторитета. Зато им треба приступити, да допремо до њих и повежемо се са њима, па тек онда да покушамо са репресивним мерама - навео је Ранђеловић.