Минић: Планирани укупни приходи за наредну годину 8,627 милијарди KM; Седам циљева jaчања Српске
- Циљ јесте анализа и припрема реорганизације институција Републике Српске, јавних предузећа и јавне управе. Такође, предвиђено је разматрање улоге правосудних институција Српске у заштити уставности и законитости - рекао је Минић у Народној скупштини Републике Српске образлажући Приједлог програма економских реформи Српске од 2026. до 2028. године.
Он је истакао да је циљ наставак сарадње и заједничког дјеловања са органима Србије у складу са Декларацијом свесрпског сабора.
- Циљ Владе јесте отпочињање институциналне и економске трансформације Републике Српске ка самоодрживој, фискално стабилној и развојно оријентисаној заједници са снажним ослонцем на домаће ресурсе, тржиште и људски потенцијал - додао је Минић.
Он је нагласио да утврђени правци подразумијевају седам циљева дјеловања - краткорочну подршку домаћој потрошњи, успостављање инвестиционог регистра и јачање подршке привреди и приватном сектору, те подршку извозницима.
- Подразумијева се и активација радне снаге /млади, жене и пензионери/, формирање фонда дјечије штедње, затим законодавни пакет за самоодрживост и управљање подацима као фактор економског раста - рекао је Минић.
НАСТАВАК РАСТА ПРИВРЕДНЕ АКТИВНОСТИ
Минић изјавио је да се у 2026. години очекује наставак раста привредне активности вођен домаћом тражњом и инвестицијама, уз благи позитиван допринос спољнотрговинске размјене.
Минић је истакао да пројектоване стопе привредног раста Републике Српске у периоду од 2026. до 2028. године износе 2,6 одсто, 2,9 одсто и 3,1 одсто.
Он је указао и на то да је познато да ће у 2026. години најнижа нето плата у Републици Српској износити 1.000 КМ, те да ће најниже нето плате у зависности од степена стручне спреме потребне за обављање одређеног посла износити од 1.050 КМ до 1.450 КМ.
- Стабилно тржиште рада, уз раст запослених и благо повећање плата, омогућиће раст расположивог дохотка, што ће уз позитиван допринос потрошње државе одржати домаћу потрошњу - поручио је Минић.
Минић је указао и на то да се очекује да ће реализација најављених инвестиција у енергетске пројекте, путну инфраструктуру, здравство и пољопривреду позитивно утицати на раст.
- Раст домаће потрошње и инвестиција посљедично ће утицати на повећање увоза, док ће очекивани опоравак спољне тражње, повећање извоза услуга, те потенцијално отварање нових канала продаје омогућити раст извозно оријентисане производње и укупног извоза. Већи раст извоза у односу на раст увоза за резултат ће имати благо позитиван допринос расту БДП-а - оцијенио је Минић.
Према његовим ријечима, фискална политика Владе Српске има за циљ одржавање контролисаног фискалног дефицита на нивоу мањем од три одсто БДП-а, те задржавање јавног дуга испод 60 одсто БДП-а.
Премијер Српске је навео и да је тржиште рада задржало стабилност упркос изазовима којима је било изложено у претходном периоду.
- Стабилна кретања на тржишту рада резултат су континуираног рада на побољшавању услова рада, унапређивању институција тржишта рада, те подстицању запошљавања - поручио је Минић.
ПЛАНИРАН НИЗ МЈЕРА ЗА ЕКОНОМСКУ ТРАНСФОРМАЦИЈУ СРПСКЕ
Минић je истакао је данас да Влада планира предузимање низа мјера да би било ојачано економско управљање и остварена одржива конвергенција, економски раст и запошљавање.
- Влада ово планира, ако се има у виду да је један од утврђених циљева дјеловања институционална и економска трансформација Српске ка самоодрживој, фискално стабилној и развојно оријентисаној заједници са снажним ослонцем на домаће ресурсе - рекао је Минић.
Он је нагласио да су активности на изради овог програма започете након смјерница Европске комисије за програме економских реформи земаља кандидата за чланство у ЕУ.
- Опредјељење Владе Републике Српске јесте да све политике које спроводи заједнички ради са пословном заједницом и синдикатом - додао је Минић.
Према његовим ријечима, Влада је координисала активности у Републици Српској које се односе на План реформи у БиХ за спровођење плана раста за западни Балкан.
- Влада је задужила министарства и институције Републике Српске да се укључе у реализацију активности из Реформске агенде искључиво које су у складу са уставним овлаштењима и надлежностима институција на свим нивоима власти - навео је Минић.
Он каже да су Приједлогом програма економских реформи Српске од 2026. до 2028. године обухваћене све активности које су до сада спроведене, да су дефинисане 23 мјере, предочен приказ стања у области стурктурних реформи, а одређени су и даљи правци економске политике и спровођења социоекономских реформи у Српској.
ПЛАНИРАНИ УКУПНИ ПРИХОДИ ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ 8,627 МИЛИЈАРДИ КМ
Минић je изјавио да су у 2026. години планирани укупни приходи од 8,6 милијарди КМ, што је више за 319,7 милиона КМ или 3,8 одсто у односу на укупне приходе у ревидираном буџету за 2025. годину.
Минић је истакао да се у периоду 2026‒2028. године пројектовано учешће укупних прихода у БДП-у креће од 43,2 одсто до 40,3 одсто, док се учешће потрошње у БДП-у смањује бржим темпом и креће се од 46,1 одсто до 42,4 одсто.
- Тако се буџетски дефицит постепено смањује са 2,9 одсто БДП-а у 2026. години на 2,8 одсто БДП-а у 2027. години и 2,1 одсто БДП-а у 2028. години - рекао је Минић.
Он је додао да је значајан раст планиран код прихода од индиректних пореза у износу од 3,2 милијарде КМ и већи су за 120,6 милиона КМ или 3,8 одсто у односу на буџет за 2025. годину.
- Процјена прихода од индиректних пореза за 2026. годину заснива се на процјени кретања основних макроекономских показатеља за 2026. годину, процјени спољног дуга, усвојеним износима који се издвајају за буџет заједничких институција БиХ и трендовима у наплати прихода од индиректних пореза - појаснио је Минић.
Приходи од пореза на доходак планирани су у износу од 553,5 милиона за 2026. годину, што представља увећање за 22,2 милиона КМ, односно 4,2 одсто у односу на средства планирана буџетом за 2025. годину.
Приходи од доприноса планирани су у износу од 3,1 милијарде КМ, што је за 156,3 милиона КМ или 5,2 одсто више у односу на за 2025. годину.
- Остали приходи планирани су у износу од 789,3 милиона КМ, што је за 7,6 милиона КМ или један одсто више у односу на 2025. годину. Такође, пројекција ових прихода је усклађена са досадашњим трендовима у наплати и очекиваним привредним кретањима - нагласио је Минић.