У Београду представљена књига "Виртуелна ломача: Како друштвене мреже разарају јавну дебату?"
Коаутор књиге Александар Врањеш истакао је да се од интернета као најдмократичнијег медија свих времена и простора за слободу различитих мисли, дошло у нову еру у којој доминира све супротно томе - лоши наративи, дискредитација и све оно што онемогућава дебату, занемарује аргументе и није било предвиђено развојем интернета.
- Видимо да се јавност, која је требало да буде коректив у демократском поретку, претворила у виртуелну гомилу на друштвеним мрежама, која је жедна неке крви, жели некога да дискредитује и да у виртуелном простору неком одсијече главу - рекао је Врањеш на промоцији у Музеју ПТТ-а.
Он је указао да су друштвене мреже омогућиле људима који немају кредибилитет, искуство или стручност да прегласају кредибилне, стручне и искусне.
- Добили смо какофонију која је склона дискредитацијама, која ствара виртуелни балон гдје се истомишљеници окупљају и дискредитују и сами покушај различитог мишљења - рекао је Врањеш.
Он је додао да је на тај начин добијена супротност од јавности - "парајавност", која је, умјесто да буде у служби демократије постала деконструктивни елемент у друштву, са огромном количином дискредитација и дезинформација у којима се више није могуће снаћи.
Коаутор књиге, професор политичке теорије на Факултету политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић подсјетио је да је дебата основ изворне политике, која се базира на разговору и поштовању саговорника, те указао на опасност од садржаја који престају да буду информисање и некоме служе за зараду, али и манипулисање и разарање људског друштва.
- Ја бих држао отвореним питање колико су те друштвене мреже истовремено одраз дакаденције, дехуманизације наших стварних живота. Осим онлајн медијске писмености, нама недостаје и духовна и културна, и просвјетно оплемењивање - закључио је Вуковић.
Комуниколог Мирољуб Радојковић истакао је да људи данас, без икакаве присиле, улазе у "лагуме друштвених мрежа" и тамо не шире своја знања, него предрасуде.
Према његовим ријечима, путем друштвених мрежа углавном се уједињују истомишљеници који живе као у "ехо-соби", и од таквих дијелова друштва тешко може да се формира јавно мњење, пошто више нико никога не слуша, а ни поводи по којима се јављају, нису више сигурни, јер могу да буду фејк-њуз или чак и дип-фејк-њуз.
- Тако да ово што имамо као представничку демократију показује се као облик политичког система који не може да издржи тај изазов, дигитални напад или ломачу, како су је назвали аутори, и имамо неку врсту враћања политичке културе на претполитичко доба - закључио је Радојковић.
Књига "Виртуелна ломача: Како друштвене мреже разарају јавну дебату?" објављена је у издању издавачке куће "ХЕРАеду" и Института за политичке студије у Београду.