Москва узвраћа ударац - тужи Европу за 193 милијарде евра
Руски стручњаци прецизирају да би Русија могла да покрене конфискацију европске имовине на својој територији, али и у трећим – пријатељским земљама.
Ескперти напомињу да се подношење тужбе сматра логичним и промишљеним кораком – то није политички гест, већ начин да се руска позиција фиксира у правном пољу и створи законита основа за даље захтјеве. За правну државу, то је једини могући формат реакције.
- Прије свега, ми смо их неколико пута упозоравали и постојала је нада да ће се људи уразумити и да неће плијенити нашу имовину, али су они донијели другачију одлуку. Прес-служба њемачког Бундестага је, након завршетка преговора који су вођени између Украјине, Америке и Европске уније, истицала потребу за компензацијом штете коју је Русија нанијела Украјини. На тај начин су суверена средства Русије у Европској унији била замрзнута. Дакле, они су замрзли руску имовину, а ми на то сада одговарамо. Они су увјерени да им се ништа неће догодити. Постоји чувена изјава Каје Калас која је упитала којем суду би се Русија жалила и који судија би уопште пресудио у корист Русије? Добила је одговор – поднијeли смо тужбу - каже руски експерт Јуриј Светов.
Светов напомиње да се Белгија за сада одупире притиску ЕУ по питању замрзнутих руских актива за Кијев, јер се плаши да би могла да постане мета правних и финансијских одмазди Москве, па зато белгијска влада захтијева правно обавезујуће гаранције од свих земаља ЕУ да ће у потпуности преузети финансијски и правни ризик Брисела који би настао као посљедица одговора Русије.
Он оцјењује да је реакција Москве снажан сигнал упозорења Западу и то "не више ријечима, већ судском тужбом".
- Позиција белгијске владе је непромијењена – они траже опште гаранције да сва одговорност неће пасти само на Белгију. Управо због тога је и поднијета тужба. Ми све пребацујемо у правну раван. За сада је то само наша тужба, али ако се све настави, онда ћемо као компензацију почети да одузимамо ону имовину која се налази у Русији - каже Светов.
Руски стручњаци напомињу да Русија има споразуме са низом земаља о међусобном признавању одлука арбитражних судова. Самим тим, ако пресуда буде у корист Москве, Централна банка Русије може затражити конфискацију државне имовине ЕУ у Русији и на територији других држава.
Према наводима експерата, Русија има могућност да се ослони на механизме признавања и извршења судских одлука у другим земљама, као и да користи националне судове трећих држава ради заштите својих имовинских права.
Оцјене су и да ће за "Јуроклир" ова ситуација представљати "озбиљан стрес-тест". Компанија се тренутно налази између политичких очекивања европских власти и ризика од обимних правних захтјева једног од највећих суверених клијената у својој историји. Клининг инфраструктура по својој природи почива на репутацији неутралног и предвидивог посредника, а нарушавање тог принципа неизбјежно се одражава на цијели систем.
Уколико би руска средства била предата трећој страни, то би смањило повјерење у Европску унију и изазвало огроман одлив капитала из еврозоне, као и економске потресе у Европи.
На питање каква је судбина замрзнуте руске имовине у иностранству Светов каже – различита.
- Американци, на примјер, рачунају да ће та средства, под њиховом контролом, бити употребљена за пројекте обнове Украјине. Европљани би жељели да тај новац узму како би у наредне двије године снабдијевали Украјину оружјем, или да га касније користе као репарације. Тренутно је ту превише нагађања и претпоставки. Мислим да не треба журити, тим питањима се баве стручњаци. Постоји једна лијепа изрека, која каже да ‘новац воли тишину’, и управо се те тишине наше руководство до сада држало. Било је тихо, а онда је изненада припремљена тужба за суд. И слиједећи кораци се такође припремају, па зато не желим да износим претпоставке. Понављам, то је посао стручњака - закључио је експерт.
За разлику од непријатељских земаља које дјелују ван правних оквира, Централна банка Русије одлучила је да дјелује преко судова, а руски стручњаци су увјерени да ће у оквиру руског правног система по питању тужбе бити донесена позитивна одлука.
Централна банка Русије је поднијела тужбу против депозитара "Јуроклир" у износу од 18 билиона рубаља, односно око 193 милијарде евра, саопштила је прес-служба Московског арбитражног суда.
Након почетка руске Специјалне војне операције, земље ЕУ и Г7 замрзле су скоро половину руских златних и девизних резерви, око 300 милијарди евра.
Од тога се више око 210 милијарди евра налази у ЕУ, укључујући 185 милијарди евра на рачунима белгијског "Јуроклира", једног од највећих свјетских система за клиринг. План ЕУ предвиђа коришћење замрзнутих руских средстава за финансирање Украјине, иако се поједине државе Уније противе овој иницијативи.
Централна банка је саопштила да је донијела ову одлуку у вези са незаконитим радњама депозитара "Јуроклир", као и због механизама које званично разматра Европска комисија за директно или индиректно коришћење имовине Банке Русије без њене сагласности.