Нуждић: Свијету послати поруке о некажњеним злочинима над Србима у БиХ
Он је истакао да су Срби претрпјели најгоре муке и тортуре, те да је обавеза институција да предоче јавности шта се дешавало када већ правосуђе не жели да казни одговорне.
Нуждић је на промоцији књиге "Наша исповијест два – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995" у Београду нагласио да помирења не може бити док се не прихвати реалност да нико није осуђен за скоро 35.000 убијених Срба у БиХ, да нема одговорних за више од 2.000 убијених Српкиња и 400 српске дјеце.
- Не могу да прихватим да за то нико није одговоран - рекао је Нуждић и подсјетио да се Суд БиХ налази на мјесту које је било мучилиште за Србе.
Нуждић је упитао ко је одговоран за то што су у Ледићима 18-мјесечном Милутину Тешановићу смрскали главу и оставили га да умре или за малу Данку Тановић која је рањена и остављена да искрвари усред зиме, за бројне сличне примјере и за злостављање и силовање на хиљаде Српкиња?
Он је навео да је Суд БиХ до сада за злочине над Србима осудио тек 13 одсто укупно осуђених за злочине у БиХ.
Нуждић је подсјетио да је прва српска жртва била Анка Зец која је страдала у хрватском гранатирању Градишке, док је прва жртва која се непосредно доводи у везу са ратом у БиХ био Никола Гардовић, српски сват убијен на сарајевским улицама.
- Први масован злочин у БиХ починила је регуларна Хрватска војска над Србима у селу Сијековац 26. марта 1992. године - рекао је Нуждић.
Он је навео да је Хашки трибунал створен с намјером да донесе помирење и процесуира све оне који су чинили злочине, али се то није догодило.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић апеловала је на стране дипломате да указују да су и Срби били жртве.
Рајилићева је истакла да је на кућном прагу у БиХ убијено 2.660 Српкиња, а да их је силовано готово 3.000.
Она је навела да бројни починиоци злочона над Србима у БиХ нису процесуирани, иако против њих постоје докази и живи свједоци, те истакла да неће престати да говори истину о српском страдању док је жива.
Рајилићева, која је током рата претрпјела страшне тортуре у логору, каже да је никада нико није питао ко су били људи који су је мучили.
Она је додала да је међу чланицама Удружења на чијем је челу 20 Хрватица и 30 муслиманки које су биле удате за Србе.
Гордана Ботић, чланица Удружења жена жртава рата Републике Српске, чије се свједочење налази у књизи, поручила је да никада неће моћи да призна Суд БиХ који се налази у некадашњем логору "Виктор Бубањ" у Сарајеву у којем је мучена.
- Представници Суда БиХ знају људе који су нас одвели, тукли, малтретирали, а нико никад није одговарао - рекла је Ботићева и додала да не смије да оде у Сарајево због пријетњи које су јој након рата упућивали њени мучитељи.
Књига представља збирку 12 аутентичних свједочења жена жртава ратног сукоба у БиХ, која је настала као заједнички пројекат Удружења жена жртава рата Републике Српске, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, Архива Војводине и Министарства спољних послова Србије.
Ова монографија садржи личне исповијести жена које су у току Одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ претрпјеле страхоте.
Прва монографија "Наша исповијест – свједочења жена жртава рата у Републици Српској 1992 – 1995", објављена је 2016. године, а у њој су објављена свједочења 15 злостављаних жена.