Епископ Сергије: У данима када ишчекујемо Светог Николу сјећамо се уснулих предака
Текст епископа бихаћко-петровачког, објављен на интернет страници Епархије, преносимо у цијелости:
У данима када ишчекујемо Светог Николу, када се радујемо драгим гостима који ће нам празничну радост учинити још већом, сјећамо се уснулих предака, који су, у своје вријеме, чинили исто што и ми данас - радовали се вољеном Свецу и чекали дан да у скромним домовима упале воштаницу у његов спомен.
Предака одавно нема на овом свијету нити овог свијета има у нашим прецима, јер они који пребивају у небеском загрљају Светог Николе не потребују ништа од свијета који их је потиснуо и одавно заборавио, баш као и њихова села и огњишта која су с муком и градили и бранили, да бисмо ми данас били оно што јесмо.
Сјећајући се Светог Николе и дочекујући драге госте у његово име, опоменимо се оних без којих ни нас не би било. Сјетимо се уснулих очева, дједова и прадједова, честитих мајки, брижних бака и прабака, али и свих оних са којима су заједно муку мучили и крвцу лили да би ова распета Крајина једном васксрнула, ради нас и ради нашег постојања.
Много је оних који ће Свеца дочекати у бијелом свијету, са туђим људима, далеко од завичаја и оних са којима су рођени и одрасли, али Свети Никола ће бити и са њима, да их утјеши, да их охрабри и подстакне да се врате своме дому, своме крају и својим прецима.
Зна Светитељ гдје је наше земаљско уточиште, чији смо и одакле смо, а на нама је да се враћамо на изворе сопственог постојања, јер тамо смо оно што јесмо и што требамо бити. На одавно угашеним огњиштима, славска свијећа није догорјела иако се њен пламен одавно не види. Пале је душе наших предака, чекајући дан да то умјесто њих учинимо ми.
Времена је све мање, цури као морски пијесак кроз прсте, зато је на нама да чинимо оно што можемо, да не заборавимо своју дједовину, да удахнемо нови живот запуштеним огњиштима, да гробове предака чувамо, памтимо и посјећујемо. То дугујемо Светом Николи, којем су се наши преци молили и прослављали његов празник, да бисмо ми данас, захваљујући тим молитвама, постојали у овој благословеној земљи препуној апсурда.
Чинимо оно што је до нас, а Свечева помоћ неће изостати. То је вјера на коју смо позвани, да је свједочимо дјелима, љубављу и жртвом. Томе нас уче и Рмањски мученици, рмањски митрополити, монаси и подвижници, али и сав благочестиви народ којег је Свети Никола окупљао на Српској тромеђи кроз вијекове.
Светониколајевска воштаница обасјаће и оближње крајеве Лике и Сјеверне Далмације, да бисмо са једновјерном браћом по крви и имену, надилазећи све међе овога свијета, заједно ускликнули:
Добро нам дошао вољени Светитељу! Наша срца су твој дом!