Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја

"Досадашња статистичка истраживања показују да ће Бањалуку, али и подручје источне Херцеговине, у будућности сигурно погодити земљотрес приближе разорне снаге какав је био онај на сјеверу Апенинског полуострва. Да ли ће се то догодити за пет мјесеци, пет, 15 или 50 година, мање је важно. Вјерујте да нисам песимиста ако кажем да ће тада, као кула од карата, попадати већина зграда које су прављење од почетка деведесетих до данас", рекао је Тркуља за данашњи "Прес РС". Он упозорава да би земљотрес чак и знатно слабији од оног који је у Италији прије неколико дана однио најмање 16 живота и теже и лакше повриједио више од 350 људи у Републици Српској изазвао много трагичније посљедице, прије свега због неквалитетне градње модерних стамбених и пословних објеката. "Чињеница је да се налазимо на трусном подручју које периодично погађају снажни земљотреси. У Бањалуци је, примјера ради, 1888. године забиљлежен први снажнији земљотрес јачине око 5,5 степени Рихтерове скале. Затим имамо земљотрес исте снаге већ 1935. године, 1969. регистрован је катастроФални земљотрес од 6,3 Рихтера, да би на крају посљедњи снажнији земљотрес бањалучку регију погодио 1981. године, чија је снага била око 5,4 степена Рихтерове скале. Потреси мање снаге су нешто што сваке године погађа ове крајеве", каже Тркуља. Према његовим ријечима, Загребу можда пријети и највећа опасност од разорног земљотреса. "Према процјенама хрватских колега, у случају земљотреса какав се догодио у Италији у Загребу би било порушено око 50.000 зграда с најмање 3.000 погинулих. Земљотрес такве снаге сигурно би оставио посљедице и у сусједним крајевима у РС", навео је Тркуља. Научници истичу да је сеизмолошки хазард одређених подручја планете исти од када је свијета и вијека, али да други параметар - ризик од посљедица - непрестано расте због људског Фактора, похлепе и неодговорности. "Сваки сеизмолог у свету ће вам рећи да не убијају земљотреси, већ људи који лоше планирају, пројектују, граде, надгледају радове и они који доносе лоше законе. Њих се треба плашити, а не земљотреса", каже замјеник директора Сеизмолошког завода Србије Бранко Драгичевић. Он је за данашње "Вечерње новости" истакао да је посао сеизмолога прављење карата хазарда које су основа за безбједно просторно планирање и асеизмичко пројектовање и градњу. "Али, бадава све мапе, прописи и планови ако их они који граде и надгледају радове не поштују. Зато Фактор ризика непрестано расте", закључио је Драгичевић.