Стручњаци упозоравају на близину кладионица школама; Шта доносе нова законска рјешења? (ВИДЕО)
Број кладионица у посљедњих годину дана биљежи забрињавајући раст. Док их је прошле године било око 200, данас их је већ 300, што представља повећање од чак 50 одсто.
Оваква експанзија посебно забрињава када се зна да се велики број објеката налази у близини школа и мјеста гдје бораве дјеца и млади. Стручњаци упозоравају да се тиме додатно повећава ризик од раног контакта с коцкањем и развоја зависности, док институције још не нуде адекватан одговор на овај растући проблем.
Грађанска иницијатива постоји и већ годинама тражи да се приређивачи игара на срећу удаље најмање 500 метара од основних и средњих школа. Приређивачи, међутим, тврде да је систем већ уређен и да се проблем тражи на погрешном мјесту.
Из Градске управе поручују да број инспекцијских контрола и формална забрана уласка малољетницима не рјешава суштински проблем - физичку доступност и сталну изложеност дјеце објектима за игре на срећу.
Ведрана Проле, савјетница градоначелника за правна питања, тврди да регулациони планови не могу предвидјети која ће се дјелатност обављати у стамбено-пословним просторима, али да се на то може утицати кроз одређене измјене закона.
Одборник Милко Грмуша пак наводи да локалне заједнице могу својим регулационим плановима да нацртају гдје може или не да буде кладионица.
- Не треба промјена закона за то. Могу упутити допис Министарству финансија да је презасићена понуда у локалним заједницама када је ријеч о играма на срећу - додаје Грмуша.
Сва та преписивања са установама неће ничему допринијети, закључују у Градској управи. Можда би вриједило покушати планирати и писати министарству јер очигледно није довољно што је законски забрањен улаз малољетницима. Проблем се додатно компликује у угоститељским објектима који у свом саставу имају аутомат-клубове јер ту малољетници могу да бораве.
Са предложеном допуном закона о играма на срећу нису сагласни ни у Влади Републике Српске.
- Предметна забрана би несумњиво имала негативне посљедице на привреду, у виду присилног затварања бројних приређивача игара на срећу, који послују уз све потребне дозволе. Посљедично, дошло би и до губитка радних мјеста и смањења прихода буџета - наводе из Владе Српске.
Приређивачи игара на срећу, сматрају да се фокус треба преусмјерити на онлајн клађење. Малољетници могу купити бонове на киосцима и играти игре на срећу у школи или код куће. Приређивачи упозоравају и на економске посљедице могућих измјена закона, док из Градске управе поручују да без измјена закона нема стварних промјена на терену.
- Око 10 одсто буџетских прихода долази од игара на срећу, а највећи број тих прихода долази из Федерације БиХ, дијаспоре, а најмање из Републике Српске - додао је Грмуша.
Чињеница да четвртина младих има искуство са играма на срећу показује да наше друштво има све елементе за развој различитих социјално-патолошких појава.
- Млади би жељели да на што лакши начин дођу до материјалне добити без уложеног труда и да тако побошају свој статус. Улагање у школу је процес који дуго траје, а то што удаљеност кладионице од школе мора бити 500 метара неће са сигурношћу смањити посјету младих јер ће на путу од куће до школе наћи извор - истиче психолог Сања Радетић Ловрић.
Између заштите дјеце и економских интереса, одговори ће зависити од будућих измјена закона. До тада, број кладионица у Бањалуци расте, а расправа остаје отворена.