Зоран Чутура за РТРС: Данашњи играчи јачи на ријечима него на дјелима, Јокић мијења НБА, Ћосић ипак најбољи (ВИДЕО)
Зоран Чутура има више од 100 наступа за репрезентацију Југославије. Са "плавима" је био европски и свјетски шампион, олимпијски вицешампион.
Економиста по занимању, радио је и као спортски новинар, за неколико медија у Хрватској.
За РТРС је објаснио, како су два човјека, Никола Јокић и Лука Дончић промијенили НБА кошарку.
- Њих двојица су срушили тезу о хипер-атлетизму као елементарној потреби да човјек игра квалитетно НБА. Доказали су да се тај атлетизам може надокнадити кошаркашом интелигенцијом. То наравно не мора имати никакве везе са овом цивилизацијском интелигенцијом, назовимо то тако. Читањем игре, шармом, идејом, вицем - све то може надмашити. Јокић и Дончић су то доказали - истиче Чутура,
И Европска кошарка могла би се ускоро потпуно промијенити. Улазак НБА лиге на тржиште Старог континента, готова је ствар.
За Зорана Чутуру ово такмичење, није дугорочно одрживо. То један од многобројних покушаја ФИБЕ да се врати на велику сцену у Европи, поручује некадаши репрезентативац Југославије.
- У овом моменту видим само повећавање хаоса који дуго траје, УЛЕБ-овим одвајањем. Ко ће им играти НБА? Ови који имају велике дворане, Лондон, Манчестер, не знам, Брисел можда? То ће донијети неки квалитет? За које ће се екипе опредијелити, од ових 40 који већ играју Евролигу или Еврокуп. Фиба и НБА су одавно партнери, и ФИБА се овим потезом покушава вратити на велику сцену. Они су већ признали пораз, чак су и са овим пројектом НБА Европа, признали пораз, али се сад некако покушавају искобељати из рупе у коју су упали - додаје Чутура.
За клубове из региона, мјеста у НБА Европи, за сада нема. Чутура признаје да су Звезда и Партизан, прича за себе у регионалној кошарци, а одлазак Жељка Обрадовића из Партизана га је изненадио.
- Жељко ми је био саиграч у свим репрезентативним селекцијама бивше Југе, од кадета до сениора - поручује Чутура.
- Жељко је доказано, најбољи европски тренер свих времена. Ученик Дуде Ивковића који је мене увео у репрезентацију. Шта се у Партизану догодило, заоста не знам, али ми је све то помало чудно. Било је ту пуно размимоилажења, и то по доста питања, играчких, политичких...То Жељкова харизма не трпи. Много ми је жао што се прије двије-три сезоне није пласирао на Фајнал фор, јер су имали 2:0 против Реала и двије утакмице у Београду. И морам да истакнем да ми је јако жао што је Жарко Паспаљ, мој бивши саиграч и цимер, иначе сјајан човјек и фантастичан играч, дочекан на нож у Партизану - напомиње Чутура
Ситација у КК Партизан је веома лоша. Понашање појединих играча је за посебну причу.
Убједљив пораз у Каунасу је чини се реална слика црно-бијелих у овом тренутку.
На наше питање, како коментарише чињеницу да играчи нису могли да испрате начин рада Обрадовића, да нису имали појма ко је он, шта предтавља, и какав је клуб Партизан, Чутура је само одмахнуо главом и изустио.
- Ови играчи су јачи на ријечима, него на дијелима. Ја сам престао играти 1994. године. Пуно тога се промијенило од тада. Сада ћу бити мало директнији, али не могу другачије. Неки дан сам сједио са Иваном Рудежом, тренером Цибоне. Он ми је рекао "ти си био генерација играча са карактером, ја водим играче без карактера, воље, жеље... Да ли ти је то довољно? Да ли требамо даље образлагати нешто? - упитао је Чутура.
Зоран Чутура је највеће успијехе остварио са Цибоном, са којом је 80-их два пута био шампион Европе (1985, 1986) и побједник Сапорта Купа ( 1982, 1987). Три пута је освајао титулу шампиона Југославије, пет пута Куп. З
агреб је тада живио за кошарку. Присјетио се и три трофеја, која су му посебно прирасла срцу.
- Не бих ту да говорим о репрезентацији, зато што сам био увијек "споредна радна снага". Издвојио бих први Куп шампиона у Атини, против Реала. Томе је предходила титула шампиона Југославије из 1984. Првенство је завршено финалном серијом против Звезде на двије побједе, након 1-1, трећи меч је игран у малој дворани Дома Спортова, и то на жељу играча. Утакмица је завршена полухороком Михе Накића, 72:71. Била је то сезона послије одласка Ћосића, а прије доласка Дражена Петровића. Историја Цибоне би била потпуно другачија, да смо изгубили од Звезде. Ту је и освајање Купа 1988. у Ријеци, када сам дао кош за побједу Цибоне против Југопластике, и тиме и формално затворио причу о великој Цибони. Од тада, Цибона није узела ни један значајан трофеј, и почела је пут према дну, који до дан данас траје - истиче Чутура.
На наше питање, ко је по њему најбољи кошаркаш свих времена са овим простора, без много размишљња, Чутура је споменуо Крешимира Ћосића, кога је уврстио и у своју идеалну петорку. Ту су још Здовц, Дражен, Кукоч...
Разговарао: Александар Колунија