Други угао: Ваздух опасан по живот - вријеме је за узбуну (ВИДЕО)
- Честице које удишемо су остатак сагоријевања чврстих горова из малих ложишта која немају систем за редукцију честица које одлазе у атмосферу. Исто је и са великим ложиштина, само на другачијем нивоу, рекао је Петар Гверо, шеф Катедре за термодинамику на Машинском факултету у Бањалуци.
Истиче да су у питању најчешће сложена једињења који реагују хемијски са осталим једињењима атмосфере.
- То значи да су активна и активно реагују у нашим плућима. Честице које се најчешће помињу се сматрају честицама које су довољно мале да улазе у дисајне органе и не могу напустити наша плућа, ту остају трајно, па је то и највећа опасност - рекао је Гверо.
У принципу су то једињења која имају негативан утицај на популацију, посебно дјецу, старије и болесне, наводи Гверо.
- Вријеме је за озбиљну узбуну у свим слојевима друштва - рекао је Гверо.
Истиче да смо потпуно зауставили вентилацију града.
- То је један јако битан аспект који је присутан и љети. Велике врућине такође погоршавају ову ситуацију. Осим урбанизације, или боље рећи неурбанизације гдје имамо реалну ситуацију са вјероватно троструко већим бројем возила него што наша инфраструктура може поднијети, па ефекте кањона који се стварају у улицама, који су склоп зграда гдје нема тако рећи ваздух гдје да циркулише - рекао је Гверо.
Истакао је да постоји много зграда који су на малим димњацима.
- То су десетине хиљада малих димњака, кој ниједан закон не види и не регулише - рекао је Гверо.
Младен Дуроњић, начелник Клинике за плућне болести УКЦ Републике Српске подсјећа да су плућа једини унутрашњи орган који је у директној вези са спољашњом средином.
- Честице преко 80 микрона најчешће неће бити апсорбоване док ове од десет и мање хоће и већ та апсорција почиње у горњим партијама, попут носа, оне мање од два микрона и мање апсорбују се на респираторној површини плућа, а оне још мање улазе директно у крв и тако наносе штету и другим органима, прије свега кардиоваскуларном систему који пуно трпи. Може имати утицај на болести срца,као и болести мозга које већ постоје. При дуготрајном излагању загађењу утицај је и на друге органе - рекао је Дуроњић.
При апсорцији ових честица и гасова ће се десити двије ствари, или погоршати стање постојећих болести или ће се јавити нова обољења.
- Ми љекари се бавимо углавном посљедицама. Један дан погоршања услова значи повећан прилив пацијената. Не требамо заборавити да хронична оструктивна болест плућа постаје трећи узрочних смртности у свијету - каже Дуроњић.
Дјеца, труднице, старији највише су угрожени.
- А не требамо заборавити и да они који бораве вани и раде тешке физичке послове немају избора и они су такође међу најугоженијима - истиче Дуроњић.
Дуроњић каже да загађење пријети и љети и на прољеће. У прољеће поред великих саобраћајница у ризику су они који су до 300 метара близу, а са великом концентрацијом полена у комбинацији с аовим честицама стварају се штетна једињења.
Истакао да адекватна заштита не постоји и то је оно до чега нас је довело и до преломне тачке.
- Од четири општа добра - вода, ваздух, храна и интернет ми смо три затровали. Не хајући много за ријеке, довели смо их у јадно стање. Имајући илузију да можемо да бирамо здраву храну затровали смо земљиште. Ваздух не можемо да бирамо - каже Дуроњић.
Поручује - Сви удишемо исти ваздух и ми и генерације које долазе.
- Удишемо врло нездрав ваздух, али за разлику од претходних дана квалитет ваздуха је нешто бољи, али и даље нездрав - рекла је Душица Пешевић, шеф Катедре заштите животне средине на Природно-математичком факултету у Бањалуци.
То нам говори, додаје она, да је потребно да своје активности прилагодимо постојећем стању.
- Односно да се покушамо мање излагати удисању загађеног ваздуха, у смислу да своје активности планирамо тако да се покушамо мање излагати у јутарњим и вечерњим часовима када су те концентрације и највеће - рекла је Пешевићева.
Посебно, када су у питању активности у виду рекреације, трчање и слично.
- То никако није препоручљиво у тим дијеловима дана кад имамо изузетно загађен ваздух. На срећу, сада путем апликација можемо да се увјеримо какав је квалитет ваздуха и да се придржавамо мјера, поготово за старије особе, труднице, дјецу - навела је она.