Сваком трећем дјетету се на интернету јавила непозната особа
Рајићева је, у паузи округлог стола о сигурности дјеце у дигиталном окружењу, изјавила новинарима да дјеца већ са осам година посједују сопствене дигиталне уређаје, што их ставља у потенцијално већи ризик изложености штетним садржајима и непримјереним начинима комуникације.
Она је навела да је Омбудсман за дјецу у овој школској години спровео истраживање "Сигуран клик" у васпитно-образовним установама широм Републике Српске, с циљем да се испита у којој мјери дјеца познају правила кориштења дигиталних технологија, препознају онлајн ризике и начине заштите, као и како доживљавају своју сигурност у дигиталном окружењу.
Рајићева је навела да су истраживањем била обухваћени ученици од другог до шестог разреда основних школа, уз сагласност родитеља, те ученици средњих школа, који имају од 15 до 18 година.
- У просјеку је истраживањем било обухваћено око 2.000 ученика узраста од осам до 12 година који су заједно са родитељима одговарали на иста питања и учествовали у истраживању - рекла је Рајићева.
Она је истакла да су у одговорима поједина дјеца навела да на интернету проводе седам или више сати дневно, док родитељи сматрају да је то у просјеку један до два часа.
- Свако треће дијете је имало од непознате особе поруку, позив или чак приједлог да се сретну уживо - рекла је Рајићева и додала да се свако треће дијете сусрело са одређеним видеом са штетним садржајем, а да забрињава податак да је велики број њих одговорио да то не би пријавили никоме.
Рајићева је напоменула да је забрињавајућа и чињеница да интернет није више само забава, него да директно утиче и на ментално здравље дјеце, будући да их у неком тренутку недоступност уређаја, мрежа или садржаја који сваклодневно конзумирају доводи у стање фрустрације и нервозе, те све то утиче на њихову концентрацију, успјех у школи и психофизички развој.
Она је навела да дјеца јако добро проналазе начин да избјегну одређена родитељска ограничења, неки од њих телефон користе ноћу, држе га испод јастука и кад родитељи мисле да спавају - они су заправо на телефону што доводи до пада концентрације и до нервозе.
Рајићева је указала и да родитељи нису свјесни ризика, будући да је једно од питања било и да ли постоји граница или правила кориштења, а да је одређени број њих одговорио да немају јасна и строга правила.
Осврћући се на иницијативу забране приступа дјеци до 16 година друштвеним мрежама и одређенимн апликацијама, Рајићева је рекла да су готово све друштвене мреже и платформе имале одређене старосна ограничења за отварање профила, која нису поштована.
- Бојим се да подизање те старосне границе, ако не будемо системски ријешили тај проблем, поново неће дати очекиване резултате. Прије свега треба да идемо ка томе да се повећа одговорност платформи да се адекватније врши провјера узраста корисника - рекла је Рајићева.
Директор Удружења "Нова генерација" Саша Рисојевић рекао је да је у посљедње три године позивом на "Плави телефон" пристигло 35 пријава насиља које се тичу заштите дјеце у дигиталном окружењу.
Рисојевић је навео да, осим тих пријава, мјесечно обаве пет до 10 савјетодавних разговора који се односи на насиље на интернету.
- Прије пандемије вируса корона таквих позива није било. Број дјеце која имају потребе да се обрате за овакве теме је много већи, а наш задатак је да додатно промовишемо услугу и да радимо на томе да препознају који су све ризици у дигиталном окружењу - навео је Рисојевић.
Он је истакао да је насиље на интернету често повезано са менталним здрављем и додао да се 35 одсто позива на "Плави телефон" односи на ментално здравље.
- Проблеми у менталном здрављу никад не долазе сами од себе, увијек је у позадини неко насиље, а све чешће је то уствари насиље на интернету - закључио је Рисојевић.