Селаковић: Потписан уговор о реконструкцији манастира Maнасија
Уговор су у Београду потписали министар културе Србије Никола Селаковић и игуман манастира Манасија протосинђел Павле, а ово је највећи заједнички пројекат Србије и Српске православне цркве, у оквиру које је и Света царска лавра манастира Манасија, још од 1986. године када је тадашња држава уложила у реконструкцију манастира Студеница поводом прославе осам вијекова те светиње.
Селаковић је истакао да је један од главних разлога и повода обнове манастира Манасија, односно манастира Ресава чињеница да се 2027. године обиљежава шест векова од упокојења Светог деспота Стефана Лазаревића, саопштено је из Министарства културе Србије.
Он је додао да је ријеч о пројекту од националног значаја, капиталном пројекту велике вриједности који ће у наредне три године бити спровођен.
Селаковић је навео да ће средства за радове бити намијењена за радове у оквиру манастирског комплекса и то потпуно уређење, односно реконструкцију и радове на кулама седам и осам, на бедему који их повезује.
Средства су, додао је он, намијењена и за израду пројектно-техничке документације за обнову манастирске трпезарије, највеће грађевине послије Саборног храма Свете Тројице и највеће трпезарије уопште у Српској православној цркви која је у средњем вијеку подигнута.
Селаковић је рекао да ће из ових средстава бити финансирано још неколико позиција у оквиру Манасије.
- Циљ нам је да свим овим што будемо радили наш манастир Манасију, који се налази на тентативној листи Унеско, припремимо за номинацију за упис у Унесков регистар свјетске непокретне културне баштине. Манасија то заслужује - рекао је Селаковић.
Он је додао да је Манасија и по архитектури, и по фрескосликарству "Лабудова пјесма" српске средњовијековне умјетности, српског средњовијековног неимарства и српске средњовијековне културе.
- Деспот није био цар, али је деспотско звање царско звање. Деспот Стефан га је добио од византијског цара након битке код Ангоре и на овај начин, увјерен сам да улазимо у обиљежавање једног веома значајног јубилеја - рекао је Селаковић.
Он је навео да се тиме улази и у припрему презентације српског богатог културног насљеђа 2027. године, када ће у оквиру свјетске специјализоване изложбе Експо милиони људи из читавог свијета посјетити Србију.