с љубављу храбрим срцима
latinica  ћирилица
26/12/2025 |  09:22 | Аутор: ТАНЈУГ

Око 70 одсто грађана сматра да је Хрватска на погрешном путу

Већина грађана Хрватске сматра да земља иде у погрешном смјеру, а највише примедби имају на корупцију, инфлацију, ниске плате, мале пензије и сиромаштво, показало је децембарско истраживање Кробарометра, објављено у Дневнику хрватске Нове ТВ.
Загреб - Фото: РТРС
ЗагребФото: РТРС

Према том истраживању чак 69 посто испитаника каже да земља иде у погрешном смјеру. Да је на добром путу сматра њих 22 посто, а девет одсто анкетираних није се изјаснило.

Када је ријеч о политичкој сцени Хрватске, ХДЗ је и даље први избор грађана. Да се одржавају избори, повјерење тој странци би дало 27,8 посто испитаника. Друга је опозициона СДП с подршком од 20,6 посто испитаних. У односу на мјесец раније, то је благи пораст ХДЗ-а и стагнација СДП-а. На трећем мјесту је платформа Можемо с 11,1 посто подршке испитаника. Прије мјесец дана та је подршка износила 12 посто. Преко цензуса је још само Мост који биљежи благи пораст са 6,7 посто подршке. 

Највећи партнер владајућег ХДЗ-а, Домовински покрет, годину закључује са свега четири посто подршке.

Предсједник Републике Зоран Милановић је као позитиван политичар на првом мјесту за 60 посто испитаних, слиједи министар одбране Иван Анушић са 41 посто. Треће мијесто дијеле предсједник Владе Андреј Пленковић и градоначелник Загреба Томислав Томашевић, који су позитивни за 35 одсто испитаних.

С друге стране, у децембру је најнегативнији утисак од понуђених политичара оставио шеф Домовинског покрета Иван Пенава. На 61 посто испитаника оставља лош утисак. На другом је мјесту Андреј Пленковић са 56 посто док су на трећем мјесту предјседник Сабора, предсједник СДП-а и градоначелник Загреба, што сматра 54 посто испитаника.

Најбоље оцијењени политичар је предсједник Републике Зоран Милановић за 43 посто испитаника док се шест посто њих није изјаснило.

Рад кабинета премијера Пленковића одобрава мање од 30 посто испитаника, а не одобрава 65 посто њих.

Истраживање је спроведено између 1. и 19. децембра ЦАПИ методом на репрезентативном узорку од 994 пунољетна грађана из цијеле Хрватске.