Дарко Панчев за РТРС: Вардар ми је мајка, а Црвена звезда отац (ВИДЕО)
Са искуством великог шампиона и погледом човјека који је прошао све фазе врхунског фудбала, анализирао је стање фудбала на Балкану. Говорио је о Црвеној звезди и Вардару, европским амбицијама регионалних клубова, али и о томе зашто млади играчи прерано одлазе у иностранство.
Прије пет година радио је са екипом Вардара, и како каже направили су један конкретан успјех, јер су се пласирали у Лигу Европе са веома малим буџетом. На питање да ли би прије изабрао Вардар или Црвену Звезду, Панчев има јасан одговор.
- Вардар ми је мајка, а Звезда ми је отац. У Црвеној звезди сам сазрео, постао човјек, направио највеће резултате у својој каријери и не могу те двије ствари да одвојим. Вардар и Звезда су ми омиљени клубови. Млађи данас иду у иностранство да граде каријеру, а ми смо каријеру градили у Југославији. Сваки одлазак у иностранство био је да се заради новац. Другачији принцип је био. Све послије Вардара и Звезде гледам као на неке фирме у које идем да радим - каже Панчев.
Сматра да има наде за регионални фудбал, те да када би играчи са Балкана играли јединствену лигу – то би била изванредна лига.
- Звезду највише пратим, пратим све наше лиге, то је за мене изванредно и волим да гледам те лиге. Млађи нараштаји кажу: "Зашто не гледаш Манчестер или Кристал Палас?" Мене то не занима, ја гледам Сарајево и Жељезничар. То је остало у нама и желим да гледам и видим како напредују, како раде и да ли се прати модеран европски и шпански фудбал. То највише и гледам - рекао је Панчев.
Сматра да на овим просторима има много талента, те да је Балкан је средина гдје је увијек било талентованих момака у било ком спорту.
- Сматрам да ће то тако и остати, то је генетика. Само треба да нађемо начин како да тај таленат искористимо да буде све бољи и бољи, и због њих самих и због наших клубова. Звезда је близу европског прољећа. Ја сам прије извјесног периода давао изјаве на ту тему. Моје мишљење је да наши клубови још увијек нису спремни да се на једном балансираном нивоу такмиче са великанима из Европе. Показало се да губимо по пет или шест нула. У Лиги Европе се боље сналазимо и зашто да не стигнемо до четвртфинала. Све наше екипе имају много мањи буџет и тешко се носити с њима - поручио је Панчев.
Сматра да Црвена звезда има велику шансу у мечу против екипе из Малмеа, те да то није екипа коју Звезда не може да побиједи.
- Сматрам да Звезда има реалне шансе – ако побиједи у Шведској, 90 одсто је обезбијеђен пласман - јасан је Панчев.
Говорећи о младим играчима, славни фудбалер сматра да они данас немају много стрпљења.
- Млади одлазе, некад и нема стрпљења. Тренер Звезде муку мучи са сталним измјенама. Седамдесетих и осамдесетих екипе су играле заједно по пет до шест година. Сада се све то промијенило и то много смета тренерима који морају да се навикавају на нове играче, и то није добро. Што се тиче младих играча, они морају да остају – чак и ако потпишу уговор са неком екипом, морају да одиграју бар стотињак утакмица, јер оне чине добре играче. Максимовић и Грујић цијелу годину не играју за Лајпциг и ако се тај тренд продужи, то није добро. Важно је да играчи играју - поручио је Панчев.
Истиче да је и његов пут тако текао, те да је имао прилику да пређе из Вардара у Црвену звезду много раније, али да је ипак одлучио да остане у Македонији, бар још неко вријеме.
- Џаја је тада био спреман да ме доведе у Звезду, али ја сам преломио, остао у Вардару и одиграо 250 утакмица, а онда сам дошао спреман у Звезду. Да сам отишао раније, било би тешко да млади играч добије шансу да буде првотимац. То је добар примјер како млади играчи треба да размишљају. Има времена да се игра за друге клубове, да се заради и да се даље гради каријера - каже Панчев.
Када је у питању репрезентације Сјеверне Македоније, подсјетио је да њу сада очекује бараж, те да је Данска први ривал.
- Селектор је напарвио огроман посао и пребацио репрезентацију у јачу дивизију. Играо је бараж прије двије године, избацио Италију и сада је поново у баражу. Данска је добра екипа, поготово код куће, свакако су фаворити, али све је могуће. Селектор је извукао максимум. Нјему није продужен уговор, то је мишљење савеза, шта ће изаћи на крају – видјећемо. Показаће вријеме да ли је то добар потез. Ја да сам одлучивао, оставио бих га да заврши свој рад. Ако не успије, онда се може размишљати о смјени. Они имају неке своје идеје и пратићемо шта се дешава - истиче Панчев.
Подсјетио је да се слична ситуација са смјенама десила и у Србији, када је селектор Муслин изборио пласман на првенство.
- Србија је са Муслином изборила првенство, а он није остао селектор – отјерали су га. Дешавају се на Балкану такве ствари. Србија је овај пут остала без пласмана. Играла је задњу утакмицу против Албаније у мучној атмосфери. Пиксију није било лако. Србија је на почетку играла боље, а онда је задње двије године доста пала. Лјуди су били незадовољни – тренери су замјењива роба. Пикси је одвео репрезентацију и на Свјетско и на Европско првенство, што нико прије њега није урадио 20 година. Треба да се захвалимо за оно што је урадио. Нјегов успјех нико не може да избрише. Шта ако овима који долазе не буде ишло? Он је направио солидан успјех, можда је могло боље, али је изборио пласман. Није било успјеха на Европском и Свјетском првенству, слажем се и ја сам очекивао више, али има ту много проблема који не дозвољавају да се направи одређени успјех - јасан је Панчев.
Говорећи о новом селектору, Вељку Пауновићу, истиче да га познаје лично, те да је у питању паметан стратег којем жели много успјеха.
- Показао је ових десет година да у одређеним клубовима добро ради. Сматрам да је добар избор кад је већ Пикси морао да иде. Фудбал увијек тражи мало времена. Холандија је велесила у фудбалу, али их нема нигдје. Фудбал тражи више времена и треба више да се ради да би се дошло до успјеха. Сергеј Барбарез је подмладио репрезентацију БиХ. Човјек је дошао у лошу атмосферу и треба му времена да се адаптира. Селектор треба да буде минимум четири године, а не преко ноћи. Оставили су га, Барбареза. Показао је боље игре и резултате. Гледао сам утакмицу против Аустрије. Сада игра са Велсом и мислим да има шансе. Сматрам да је Велс добра екипа, али БиХ може да се носи с њима - сматра Панчев.
Осврнуо се и на нови формат такмичења на Свјетском првенству гдје ће снаге одмјерити 48 екипа. Сматра да је то превише, те да такве одлуке доносе људи који нису спортисти, већ бизнисмени.
- Фудбал воде бизнисмени, неспортски људи. Треба то да прихватимо. Мени се то као спортисти не допада, али ако они мисле да свима треба дати шансу – тако је - поручио је Панчев.
Иза њега је богата каријера, те истиче да не жали за много ствари, ипак оно што га погађа је како каже чињеница да је његова генерација играла у периоду када се земља распадала.
- Више сам него убијеђен да би моја генерација, уз долазак изванредних играча као што су Јарни, Јокановић, Југовић, Бобан, Шукер, Мијатовић, Бокшић и други, освојила један велики трофеј – било европски или свјетски. Нисмо се бојали никога, имали смо искуство и због тога ми је највише жао. Тешко је вратити вријеме уназад. Да је нас спортисте неко питао, ми никада не бисмо разбили ту земљу. Лјуди су били сретни. Овај систем данас је добар за пет одсто људи, али за 95 одсто није. Југославија је била другачија, другачији систем и људима није било лоше. Живјело се мирније. Социјални живот је био на нивоу. Данас сви јуре паре и опстанак, нема више комшија и родбине – то се изгубило, а било је лијепо дружење - рекао је Панчев.
За њега је како каже најсретнији тренутак освајање два велика трофеја.
- Најсрећнији тренутак су свакако освајања два велика трофеја – Лиге шампиона и титуле свјетског клупског првака. А што се голова тиче, има их много, сви су ми драги. Било је пуно лијепих и важних голова за екипу. Анегдота из Југославије била је да Дарко Панчев није дао гол само ономе ко није бранио. Био сам четири пута најбољи стријелац и то је изванредан резултат - присјетио се Панчев.
Поред оних лијепих успомена, истиче да је било и тужних.
- Најтужнији тренуци били су порази, када смо се нервирали и промашивали шансе. Било је и неправде УЕФА према нашој генерацији, али то је саставни дио спорта. Кад бих се поново родио, све бих исто прошао. Одрастао сам у радничкој породици, са васпитањем да се поштују људи, учитељи, професори и родитељи. Имао сам изванредно дјетињство, радио сам оно што највише волим – фудбал. Уживам у животу и фудбал пратим нон-стоп - јасан је Панчев.
Поменуо је и фудбалски клуб Борац који ће прославити јубилеј од 100 година, те се присјетио и неких ранијих долазака у Бањалуку.
- Веома лијепа прослава Борца – 100 година, то је традиционалан клуб. Желим им све најбоље. Своја прва два гола за репрезентацију Југославије дао сам у Бањалуци и вежу ме лијепе успомене за тај град. Увијек када се каже Бањалука, то мени звучи некако лијепо - закључио је Панчев.