Криза незапослености у Њемачкој
Директор Савезне агенције за запошљавање Андреа Налес рекла је да је индикатор запослености, који обично износи око седам поена, пао на 5,7, називајући га најнижим икада досад.
Она је за "Дојче веле" описала тржиште рада као замрло, без кретања или замаха, наводећи да су изгледи посебно слаби за нове учеснике на тржишту рада, као и чак ни добро квалификовани радници више нису у потпуности заштићени од губитка посла.
Економски пад у Њемачкој услиједио је након одлуке Берлина да обустави увоз јефтине руске енергије, која је била од виталног значаја за њемачку индустрију.
Европске цијене гаса су скочиле након што су испоруке руским цјевоводима углавном обустављене, а цјевоводи "Сјеверни ток" саботирани, подсјетила је "Раша тудеј".
Банкроти предузећа су порасли на 11-годишњи максимум током прва три квартала године, доприносећи растућем губитку радних мјеста.
Институт за економска истраживања у Халеу процјењује да је око 170.000 радних мјеста погођено у 2025. години у односу на мање од 100.000 прије пандемије вируса корона.
Незапосленост је премашила три милиона у августу, а додатних око 100.000 људи је ушло на тржиште рада у новембру у односу на исти период прошле године.
Према подацима Њемачког економског института, економија је ушла у "стање шока" због слабе стране потражње, високих каматних стопа и дуготрајне енергетске кризе.
Након почетне прогнозе контракције, сада се очекује да ће БДП забиљежити скроман раст од само 0,2 одсто, а за 2026. годину предвиђен је само 0,9 одсто.