Ни пријевремене изборе за предсједника Српске нису довели до краја, а у новом су проблему - може ли ЦИК до наредних избора обезбиједити нове технологије? (ВИДЕО)
Годинама су "нарицали" за силним милионима, по личним лицитацијама и пројекцијама новчане жеље енормно увећавали, па удуплавали, и удружено, с хроничним изборним губитницима, јавност дрмали "скенер грозницом". Када им је њемачки декретиста Кристијан Шмит испунио жељу и "поклонио" више од 112 милиона народног новца, почело је акутно експериментисање и поигравање. Иако су чланови Комисије тврдили да је за расписивање тендера услов измјена Изборног закона, посебно у сегменту гласачких листића, јер не постоји апарат који може да скенира листић са стотинама имена, ипак су и без тог, до тада обавезног "услова", процедуру убрзано покренули. Средином новембра тендер је расписан. Све према закону, као и обично, тврдили су у Комисији. Но, само који дан касније стигле су им жалбе потенцијалних понуђача. Испоставило се, а немајући куда и сами су то у Комисији признали - није било баш "све према закону".
- Жалба је основана, па се чланови 3.2. у цјелости бришу. Затим жалба је дјелимично основана, тендерска документација се у том дијелу мијења. Затим жалба је дјелимично основана и у том дијелу ће тендерска документација бити допуњена - нагласила је Илма Мехић Јусуфбашић, шеф Сектора за финансијске и опште послове ЦИК-а БиХ.
И тако су у старту процеса "према закону" "брисали". И "према закону" "допуњавали". Не само услове тендера, међу којима је била и искључиво америчка технологија потврде личног идентитета бирача, година производње апаратуре или референце главног пројект менаџера. Мијењали су и вриједност. Од почетног износа, тешког 88 милиона марака са ПДВ-ом, стигли су до 97,3 милиона уз тенденцију даљег раста. Јер промјене су још у оптицају. Тендерску документацију преузело је 70 потенцијалних понуђача, компанија и конзорцијума. У старту је стигло пет информативних понуда, међу којима и америчке компаније Доминион Војтинг Системс. Да ли је њима био намијењен изнуђено избрисани тендерски услов о обавезној "америчкој технологији потврде личног идентитета бирача", није познато. Али јесте да је баш ту компанију амерички предсједник Доналд Трамп оптужио за лажирање избора 2020. године, кроз препис више од 2,7 милиона Трампових гласова противкандидату Џозефу Бајдену. А баш ту компанију сада у ЦИК-у тихо карактеришу као "најпоузданије име" за бх. изборне иновације. Како год, пред надлежном Канцеларијом тренутно су двије жалбе.
- Жалиоци у овим поступцима су "Смартматик" Холандија и „Ултимакс“ д.о.о Бањалука. Што се тиче поступања по поменутим жалбама, исте су тренутно у фази комплетирања документације и биће ријешене у законски предвиђеном року - наводи се у одговору из Канцеларије за разматрање жалби БиХ.
У свом "све је према закону" дјеловању, громогласно је најављивала Комисија наставак тендерског поступка, и прије окончања жалбеног у овој фази. Као рок за достављање понуда и отварање пристиглих коверата детерминисала 30. децембар. А онда су ипак врли правници у Комисији са закашњењем схватили опет, да то и није баш "према закону", па су још једном промијенили тендерску документацију. И нове рокове и за достављање и за отварање понуда прелиминарно најавили тек по окончању жалбеног поступка. Ако Канцеларија желбе усвоји, могла би и да поништи тендер и предмет врати ЦИК-у на поновно поступање. У супротном, процес иде даље. Нема сумње да се тек онда – када буде изабран наводно најповољнији понуђач – могу очекивати додатне и још бројније жалбе, па онда и њихово вишемјесечно рјешавање. А вријеме пролази.
- Ми смо већ дошли у цајтнот што се тиче те јавне набавке. Према процјенама најмање девет мјесеци је потребно за имплементацију цијелог процеса дакле који укључује и саму јавну набавку и одабир понуђача и допремање опреме, прилагођавање те опреме и едукацију самих бирача и чланова изборне администрације, тек онда имплементацију на бирачким мјестима - рекао је Дарио Јовановић, пројект менаџер Коалиције "Под лупом".
Примјена биометријске идентификације бирача, скенирање гласачких листића и електронски пренос података до сабирне базе, фундус је изборне технолошке иновације коју су, већ за сљедећи изборни циклус, према свему судећи, узалуд обећавали у Комисији, док су народне милионе од Шмита мамили. Иновације која се у Шмитовој Њемачкој и не спомиње након марта далеке 2009. и одлуке тамошњег Уставног суда, према којој су уређаји кориштени само једном - четири године раније – непоуздани и неуставни. А све би било бар дјелић другачије, да су чланови Комисије прво се о иновацијама и међународним тендерима едуковали, умјесто што тек сада бесмислено властиту едукацију траже и то након завршетка цијелог процеса. И потрошених милиона!