Како пољоривредници оцјењују годину иза нас? (ВИДЕО)
На неким културама су зарадили, на другим једва покрили трошкове производње или били у минусу, а проблема су имали и сточари.
Вриједност продатих производа пољопривреде, шумарства и рибарства била је укупно за 17 одсто већа у односу на 2024.
Уз помоћ подстицаја пољопривредници ће ући у нови производни циклус. Аграрни буџет остаје 180 милиона КМ.
Ратари ће 2025. упамтити због касније прољећне сјетве за десетак дана, као и жетве пшенице у односу на лани. Принос хљебног жита био је одличан, за разлику од кукуруза који је у зависности од типа земљишта и наводњавања варирао од критичног до одличног.
- За пшеницу не знам да ли је икад била боља година по приносу који је био јако добар - осам, девет матара, седам најлошије по дулуму. Стварно је добро било, али је зато цијена ниска - каже Владимир Ивановић из Кованлука код Бијељине.
Прошла година била је идеална за повртаре, што се тиче рода и квалитета поврћа, али не и цијене и пласмана.
- Цијена је била катастрофална, све се ту кретало од неких 15, 20 до 40 пфенига, зависно од културе. Много робе, на примјер купуса је остало непродано - каже Боро Тополовић из Удружења повртара Републике Српске.
Воћари су остали кратких рукава. Кажу, 2025. је најтежа година у посљедње три деценије. Род коштичавог воћа био је умањен и до 80 одсто. На јабучастом воћу нису биле велике штете, али је био лош квалитет. Упркос високим трошковима производње и губицима опстају. Рачунају да ће захваљујући подјели бесплатних садница за пет година имати нове засаде и моћи подмирити комплетно бх. тржиште.
- Не можемо рећи да је све црно - имамо пету годину већ по 100.000 бесплатних садница, подижемо нове засаде, сад ћемо по новом правилнику имати 120.000 за све који желе могу да подигну нове засаде. Имамо за противградне мреже 70 одсто, што то нам пуно значи - истиче Драгоја Дојчиновић из Удружења воћара Републике Српске.
Без очекиване добити у 2025. остали су и узгајивачи свиња. Крајем године цијена товљеника толико је пала да нису могли да покрију ни трошкове производње.
- Увози се све и свашта по неким цијенама по којим не можемо ни произвести. Подстицаји, који су годинама исти, постали су једина зарада у овој производњи - каже Миодраг Митровић, узгајивач свиња из Вучиловца код Брчког.
Да се пољопривредници успјешно носе са свим изазовима говори податак да је обим производње лани био већи од 10 до 32 одсто. Буџет за 2026. остаје исти.
- На наше задовољство успјели смо да задржимо аграрни буџет од 180 милиона и очекујемо да се деблокирају одређени пројекти који ће нам помоћи да усмјеримо средства из Свјетске банке и других фондова за иновације наводњавања и механизацију - наводи Анђелка Кузмић, министарка пољопривреде,шумарства и водопривреде Републике Српске.
Највише подстицаја у протеклој години исплаћено је за млијеко - око 32 милиона КМ. Откупљивачи најављују смањење цијене млијека, па из Министарства апелују на потрошаче да купују домаће.
- Министарство и Влада одговорно ће стати уз наше мљекаре и друге произвођаче. Једноставно морамо на сваки начин и нашим грађанима упутити поруку да купују домаће млијеко и не само млијеко него све домаће производе јер сигурно да су они најздравији и најквалитетнији, а на тај начин ћемо помоћи и нашим вриједним произвођачима - додаје Кузмићева.
Шездесет одсто Аграрног буџета биће дато за подршку текућој производњи - од тих средстава за подршку сточарима 63 одсто, а 37 одсто за биљну производњу. Двадесетшест одсто из Аграрног буџета предвиђено је за подршку руралном развоју, а остатак за системске и остале мјере подршке.