Пожари, поплаве, суше и рекордне температуре - 2025. друга најтоплија година у историји (ВИДЕО)
Празнична еуфорија влада међу становницима Српске, али снијега ни ове године нема. Осим прошле зиме, бијели покривач у празничном периоду памтимо још само 2015-те. Почетак Нове, 2026., доноси промјену времена.
- Почетак године доноси бурније временске прилике. Постепено ће јачати јужно струјање, што значи вјетровито и у почетку топлије вријеме, уз обилну кишу. Потом слиједи пад температуре, који би могао донијети и снијег, највјероватније у ноћи са 4. на 5. јануар - рекла је Милица Ђорђевић, из Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске.
Иза нас је година коју су обиљежили временски екстреми. 2025. донијела је озбиљне климатске изазове у Републици Српској и региону. Већ у марту, обилне падавине изазвале су велике поплаве, посебно на сјеверу Српске.
Прољеће је било релативно мирно. Али већ од јуна почињу проблеми, прије свега за пољопривреднике.
- Јун је био најсушнији код нас како се врши мјерења уз високу темпреатуру што доноси велике проблеме на самом почетку љета. Утицај велики на пољопривреду поготово у регионима попут Семберије, Посавине гдје је било најмање падавина - рекла је Ђорђевићева.
Оно што осјећамо локално, слика је и глобалних климатских промјена, које убрзано мијењају планету. Током 2025. упозорено је на нагло топљење глечера, што угрожава водне ресурсе милиона људи.
- При загријавању од један и по степен, наше симулације показују да можемо сачувати 100.000 глечера до краја вијека. То је отприлике 50 одсто свих глечера које имамо данас. Ако бисмо отишли у свијет са загријавањем од 4 степена, остаће нам само 18.000 глечера - навео је Ландер ван Трихт, глечеролог.
Екстремно топло и суво љето донијело је и пожаре. Било их је и код нас. Пожар у Херцеговини трајао је више од 15 дана.
- Ситуација је била изузетно тешка. Без промјене времена, пожаре је готово немогуће контролисати -
Ако се овакав тренд временских екстрема настави, стручњаци упозоравају да ће даљи раст концентрације СО2 неминовно довести до раста температуре ваздуха.
- Имаћемо и чешћа појава тзв. тропских ноћи, када температуре ноћу не падају испод 20 степени. То ће додатно нарушити климатски комфор, посебно у урбаним срединама, а неповољно ће се одразити и на здравље становништва, нарочито хронично болесног становништва - истакао је професор Горан Трбић, декан Природно-математичког факултета.
Година за нама показала је да климатске промјене више нису упозорење, већ стварност. Чак и ако би се емисије СО2 зауставиле сада, посљедице загријавања осјећали бисмо још годинама, наводе стручњаци. Питање више није шта нас чека, већ колико смо спремни да се прилагодимо.