Увоз млијека и млијечних производа у БиХ и даље оптерећује домаће произвођаче (ВИДЕО)
Драшко Душанић из Слатине код Бањалуке, већ 20 година производи млијеко на својој фарми са 20 музних крава. Каже да домаће млијеко често остаје непродато јер купци све више бирају увозне производе. То, како истиче, представља велику грешку јер куповином домаћег млијека подржавамо своје сељаке, раднике и одржавамо село.
- Наше млијеко стоји у мљекарама, складиштима, народ не купује домаће, некако лети се за тим страним, мислим да је то велика грешка. Опет домаће је домаће, кад купиш наше значи подржаваш свога сељака свог радника, а без свог села нема ни јаког града. То мора да држава стоји иза сељака не допустити толики увоз јер баш омјер један на према три је велики омјер - каже мљекар из Слатине, Драшко Душанић.
"Мљекара Ливно", са 140 година традиције и сопственом фармом, дневно прерађује око 35 хиљада литара млијека. Они упозоравају да увоз из Европе, због вишкова насталих ратом у Украјини и царина, ствара притисак на домаће произвођаче. Купци траже снижење цијена, али то није увек могуће на локалном тржишту.
- И онда ми имамо притисак од наших купаца зашто не снизимо циејну млијека. У Њемачкој су снизили цијену млијека, у Низоземској, Пољској, значи одмах је на нас велики притисак да и ми снизимо своју цијену без размишљања има ли то смисла, ми производимо ливањски сир од млијека које је строго са дефирираног подручја није исто производити планинско млијеко и на неким фармама из Европе - каже извршни директор за комерцијалне послове "Мљекаре Ливно" Здравко Марков.
На тржишту због прекомјерног увоза постоји вишак млијечних производа, а из Удружења пољопривредних произвођача истичу, да скоро сваки трећи млијечни производ у нашим маркетима долази из увоза.
- Имамо најаву да неки нови маркети који долазе, страни ланци да ће додатно утицати на тржиште што ће повећати учешће производа из њихових земаља, дефинитивно ситуација ће на тржишту бити тежа - додаје стручни сарадник у Удружењу пољопривредних произвођача Миљан Ербез.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање, у првих 11 мјесеци 2025. увоз млијечних производа пао је за око 27% по количини и 13 милиона КМ по вриједности, највише код млијека и павлаке. Увоз крављег сира остаје непромијењен и чини више од половине укупне вриједности. Извоз је благо смањен, а млијеко, павлака и ферментисани производи, јогурти и даље доминирају. Количина извоза млијека мања је за око 6 милиона килограма, а вриједност за око 9 милиона марака.
Поред прекомјерног увоза млијека и млијечних производа, проблем представља и увоз биљних сирева који се декларишу као млијеко и млијечни производи.
Из Удружења пољопривредних произвођача кажу, да су упутили иницијативу ресорном министарству за доношење релевантних прописа који би зауставили обмањивање потрошача у Републици Српској. Циљ је да се на тржишту јасно означе и заштите прави млијечни производи, као и да се подрже домаћи произвођачи.