Америчка војска у срцу Венецуеле - како је Трамп заробио Мадура?
Раних јутарњих сати, 3. јануара 2026. године, елитна јединица америчке војске "Делта форс" (Delta Force) извела је једну од највећих специјалних операција у модерној историји - заробила је предсједника Венецуеле Николаса Мадура усред престонице његове земље и одвела га, заједно са супругом, на непознату локацију.
Акција која је трајала нешто дуже од три сата окончала је 13 година Мадурове владавине и представља прву америчку војну интервенцију у Латинској Америци од инвазије на Панаму 1989. године.
Док међународна заједница реагује са мјешавином осуде и опреза, кључно питање остаје – како је овако брза акција против врховног руководиоца суверене државе уопште могућа.
Ноћ која је промијенила Венецуелу – анатомија војног удара
Око два сата послије поноћи према локалном времену, становници Каракаса пробудили су се на звуке експлозија које су потресале прозоре широм града. Услиједила је координисана војна акција какву регион није видио деценијама.
Како пишу извјештачи Си-Ен-Ен-а из Каракаса, одјекнуле су вишеструке детонације док су амерички хеликоптери прелетјели престоницу Венецуеле, а изнад кључних војних објеката уздизао се густ дим.
Операција је наводно почела сузбијањем венецуеланске противваздушне одбране, тако што је америчка авијација "заслијепила" противничке радаре, а ловци "стелтови" потом препознавали, означавали и гађали конкретне циљеве. Модел је предвиђен у анализи америчког стручног часописа Национална безбједност у октобру 2025. године.
Крстареће ракете испаљене су према извјештајима локалних медија из правца Карипског мора, а уништено је неколико руских ракетних система "с-300" које је Венецуела набавила два мјесеца раније.
Срце операције чинила је елитна хеликоптерска јединица "Ноћних ловаца", који су према првим процјенама превозили оперативце "Делта форса" на више локација широм Каракаса. Видео-снимци које су грађани поставили на друштвене мреже показују формације хеликоптера како лете ниско изнад зграда док у позадини одјекују експлозије.
Према изворима Си-Би-Ес њуза, операција заробљавања Мадура извршена је муњевитом брзином, тактиком "отми и бјежи" у којој су оперативци "Делта форса", уз подршку агената Федералног истражног бироа, лоцирали, ухватили и одвели предсједника и његову супругу Силију Флорес.
Републикански сенатор Мајк Ли, који је разговарао са америчким државним секретаром Марком Рубиом, потврдио је да ће Мадуро у САД одговарати пред судом по кривичним оптужбама.
- Рубио не очекује даље акције у Венецуели сада када је Мадуро у америчком притвору - рекао је Ли, наглашавајући да су удари "изведени у циљу заштите и подршке онима који су спроводили налог за хапшење".
Мапа деструкције: Више локација, један циљ
Америчка војска погодила је стратешки одабране мете широм Венецуеле, дизајниране да парализују венецуелански војни одговор и омогуће безбједно заробљавање и одвођење Мадура.
Најзначајнији циљ био је Форте тијуна, највећи војни комплекс у земљи и место где се, према обавјештајним процјенама, Мадуро често скривао, пише Си-Ен-Ен. Низ зграда је веома оштећен. Такође, ваздухопловна база Карлота такође је погођена и "неутралисана" у првим минутима напада, преноси Вашингтон пост.
Удари су се проширили и на луку Гваира, кључну за венецуелански увоз и извоз, аеродром Хигероте у држави Миранда, као и ваздухопловну базу у Баркисимету. Околна насеља остала су без електричне енергије.
За сада није познато да ли има погинулих или повријеђених, иако министар одбране Падрино Лопес тврди да су удари погодили и цивилна подручја.
"Координисани излаз" - зашто је Мадуро ухваћен тако лако
Најзагонетнији аспект цијеле операције јесте невјероватна брзина и прецизност са којом је америчка војска лоцирала и ухватила формално једног од најзаштићенијих лидера на свијету.
Према ексклузивном извештају Скај њуза у ком се цитирају извори блиски венецуеланској опозицији, заробљавање Мадура можда уопште није било чисто војна операција већ "координисани излаз" - резултат тајних преговора у којима су високи венецуелански званичници пристали да предају предсједника.
Теорију може да поткрепи и понашање министра одбране после напада.
У видео-поруци објављеној на државној телевизији, позвао је на отпор и најавио распоређивање трупа - али ниједном ријечју није поменуо спасавање или потрагу за Мадуром. За човјека који би теоретски требало да буде у првим редовима одбране председника, ово је упадљиво одсуство.
Америчка Централна обавјештајна агенција годинама је градила мрежу унутар Венецуеле.
У октобру 2025, Трамп је јавно потврдио да је овластио агенцију за тајне операције у тој земљи.
Напад дроном на луку 24. децембра 2025, непосредно пре велике операције, могао је да послужи као тест реакције унутар земље и координације са "домаћим" сарадницима, о чему је писао амерички лијево оријентисан магазин Интерсепт.
Дезертирања, издаје и подземна мрежа сарадника
Венецуеланска војска никада није била искључива у подршци Мадуру.
Од 2019. године, више од 4.000 војника званично је дезертирало, а преко 1.400 их је пребегло у суседну Колумбију, писао је 2023. године шпански Паис.
Многи високи официри су, према америчким обавјештајним извјештајима, приватно тражили од Мадура да одступи још прије шест година.
Посебно је значајна фигура Хуга Карвахала, бившег шефа венецуеланске војно-обавештајне службе кроз чак десет година. Карвахал је 2019. прекинуо "пакт" с Мадуром и оптужио га за "наркотероризам" - пружајући потенцијално злата вриједне информације америчким службама о структурама моћи, безбједносним протоколима и локацијама скровишта.
О улози Карвахала, али и Мануела Кристофера Фигере, бившег директора венецуеланске тајне полиције, у потенцијалном свргавању Мадура писали су и амерички медији попут Њујорк тајмса или Вашингтон поста.
Улога опозиционог покрета Марије Корине Мачадо остаје нејасна, али наговештајна. Добитница Нобелове награде за мир 2025. у интервјуима је одбијала да искључи војну акцију САД, изјавивши: "Ми нисмо хтјели рат... Мадуро је објавио рат венецуеланском народу."
Дијаспора је такође играла одређену улогу. Од 7,9 милиона Венецуеланаца у емиграцији, 64 одсто њих, посебно у Америци, подржава војну интервенцију САД - далеко више од 25 процената у Венецуели, према извјештају Њузвика.
Од блокаде до напада - пет мјесеци заоштравања
Јануарска интервенција није дошла изненада – била је кулминација систематске кампање притиска која је почела у августу 2025. године.
Трамп је тада наредио слање првих ратних бродова у Карипско море, да би до новембра америчка морнарица имала распоређено 11 бродова укључујући носач авиона, око 15.000 војника, "ф-35" стелт ловце и дронове, према извештају часописа Национална безбедност.
Операција "Јужно копље" званично је покренута 13. новембра 2025, а до краја године америчка војска је извела најмање 30 удара на бродове за које су тврдили да превозе дрогу, убивши више од 105 особа.
Кључна тачка била је 24. децембар 2025, када је ЦИА извела први напад дроном на копну Венецуеле - удар на док који је наводно користила једна од банди.
Мадуро је 2. јануара понудио преговоре о дроги и нафти, пише Ен-Би-Си. Двадесет четири сата касније, јединица "Делта форс" је била у Каракасу.
Случај "Норијега" и Венецуела без Мадура
Трамп је прећутно позвао на поређење са инвазијом на Панаму, гдје су америчке снаге 1989. године ухватиле Мануела Норијегу, војног генерала и диктатора Панаме у периоду од 1983. до 1989. Симболично, Мадуро је ухапшен тачно 35 година пошто је Норијега предат америчким властима (3. јануар 1990. године).
Међутим, разлике су драматичне. Панама је имала 2,4 милиона становника и 12.800 војника од којих само 4.000 борбено спремних. САД су већ имале 13.000 чланова трупа стационираних у такозваној "зони канала".
С друге стране, Венецуела има 28 милиона становника, 130.000-160.000 активних војника, милицију, територију 12 пута већу од Панаме, и одређену подршку Русије, Кине и Ирана.
Питање које сада лебди у ваздуху јесте шта слиједи - да ли ће венецуеланска војска наставити отпор без Мадура, или ће се структуре власти распасти. Министар одбране Падрино Лопес најавио је "масовно распоређивање" снага и позвао на отпор, али без јасне стратегије.
Такође, америчка интервенција у Венецуели поставља преседан за међународни поредак. Војна акција против суверене државе, без одобрења Уједињених нација, чак и Конгреса, директно подрива принципе на које се САД позивају када осуђују руску агресију у Украјини.
Као што примећује правник Дејвид Крејн у тексту за стручни амерички часопис Џурист уочи америчке специјалне операције: "Када САД занемарују правне границе употребе силе, подривају саме норме на које се ослањају да осуде агресију другде."