Парастос у Кравици поводом 33 године од злочина над Србима (ВИДЕО)
Парастос је служен за 163 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице, 7. јануара 1993. године.
Обиежавању 33 године од великог српског страдања у Кравици, осим породица убијених, присуствовали су изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић.
Међу окупљеним су били и предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, начелници Милића и Братунца Марко Савић и Лазар Продановић, те бројне делегације организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Етничко чишћење у средњем Подрињу почело је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско.
Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја вршиле су прогон и убиства српског становништва и уништавале имовину током цијеле 1992. године.
Након бројних злочина почињених у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви џихадисти су свој крвави пир наставили и 1993. године, када су на православни Божић упали у Кравицу убивши 49 мјештана, а ранили 80.
Седам Срба је тада нестало, а пет још није пронађено ни након 33 године. Међу несталима тога дана су и двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, те уништено око 2.000 помоћних објеката.
У једном дану без домова је остало око 1.000 становника који су се кроз сметове пробили према Дрини, избјегавши сигурну смрт преласком у Србију.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је да је у Кравици на православни Божић 1993. године почињен монструозан злочин над Србима за који нико није одговарао, те да су Срби дужни да упозоравају на апсурдност БиХ и њеног правосудног система.
Он је нагласио да је данас одата почаст и да су се присутни помолили Богу за душе погинулих на Божић 1993. године, али и за све српске жртве из посљедњег и осталих ратова.
- Српски народ у Подрињу страдао је у Другом свјетском и у Одбрамбено-отаџбинском рату. Једни те исти људи страдају два пута, једном непосредно од џелата који су извршили злочин, а други пут од система државе у којој се живи - рекао је Остојић новинарима у Кравици.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Та пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација у априлу 1993. године.
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници лојални тадашњој муслиманској власти, преживјела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу у близини полицијске станице која је у рату била логор за Србе.
Већина несталих још није пронађена ни ексхумирана, нити је ко одговарао за те злочине.
Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор и Студенац.
Формирале су и логоре за Србе, међу којима је и логор "пилићарник" у Горњим Поточарима у који су били затворени сви становници српског села Чумавићи.
Након уништавања српских села најближих Сребреници услиједили су упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима девет дана касније, када је у та два мјеста убијено укупно 114 Срба од којих 70 одсто цивила.
По проглашавању Сребренице заштићеном зоном УН, умјесто демилитаризације настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва сребреничка и велики број села у братуначкој и милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, од којих више од половине цивила.
Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан, Видовдан.