Стећци – на листи свјетске баштине?

На Унескову листу могао би ускоро доспјети још један вид наше баштине. Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора и Србија заједно ће номиновати средњовјековне надгробне споменике, стећке, за Унескову листу свјетске културне баштине. Стећци су јединствено културно добро које броји 70 хиљада споменика размјештених на 3.100 локалитета. Карактеристика су централног Балкана. Највише их има на територији Босне и Херцеговине, више од 60 хиљада, у Хрватској 4.500, Црној Гори око 3.000 и у Србији 2.000. Стећак је изведеница од народног облика стојећак камен, који стоји над нечијим гробом. Према сачуваним писаним подацима, многи од оних који почивају под стећцима били су православни. У Србији се под стећцима сахрањивало у току 14. и 15. вијека. Извјесно је да су поједини облици споменика стварани прије и послије тог периода. Како објашњава Вера Павловић Лончарски, директорка Завода за заштиту споменика културе Србије, стећци су сада на прелиминарној листи, а томе је допринио рад четири државе. "Надамо се да ћемо их номиновати у току ове четири године када је Србија у Комитету за свјетску баштину", додаје директорка Завода и истиче да ће ускоро бити направљен менаџмент план, "што је неопходно када је ријеч о упису на листу свјетске баштине". Тај подухват свакако би допринио квалитетном представљању тих споменика широј јавности, а утицало би и на већу посећеност заинтересованих.