Архивисти из Србије и Српске у Хиландару у братству и љубави
Он је навео да је у септембру 2025. године, на сређивању архивске грађе манастира Хиландар први пут са стручњацима Архива Војводине радио и један архивиста Архива Републике Српске.
- По благослову братства Хиландара, Архив Војводине је изабран да сређује архивску грађу на Хиландару, ми то радимо већ трећу годину и први пут смо се договорили да и један млади архивиста из Архива Републике Српске ради заједно са нашим момцима. То ћемо наставити и у априлу и септембру - рекао је Кузмановић.
Он је истакао да су ови архиви из Србије и Републике Српске пред хиландарце и Хиландар изашли у синергији, заједништву, братству и љубави.
Кузмановић је навео да на Свету Гору одлазе да помогну, али и да добију благодат и радост коју носи Хиландар у којем и физички могу да се додирну докази да српска држава постоји још од 1219. године, што је историјска чињеница.
- Кад уђете у ризницу Хиландара и својим очима видите и прстима додирнете оригинални Карејски типик Светог Саве или повељу о оснивању манастира Хиландар, коју је донио његов отац Немања - Свети Симеон, када видите документа, оригиналне повеље које свједоче да су хиландарски посједи били на просторима Косова и Метохије, јужне Србије и да је Дубровник плаћао Хиландару дажбине, а успут напијете се воде са бунара Светог Саве и додирнете маслину цара Душана и оне зидове, ви физички осјетите да српска држава постоји 800 година - нагласио је Кузмановић.
АРХИВ ВОЈВОДИНЕ ПРОСЛАВЉА ВИЈЕК ПОСТОЈАЊА, СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА СЕ НЕ УСУЂУЈЕ
Архив Војводине формиран је као установа 19. маја 1926. године одлуком Министарства Финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца којом се оснивају државни архиви у Новом Саду и у Скопљу.
Кузмановић наводи да је тај документ о оснивању пронађен прије петнаестак година, а прошле године је одлучено да се тај датум обиљежава као дан оснивања Архива Војводине.
- Занимљиво је да ми у Архиву Војводине славимо 100 година, а архив Северне Македоније обиљежава 80 или 70 година, јер нису прихватили да су основани 1926. него кажу 1945/46. Схватам да је то политика - неће да имају везе са Србима и Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославијом, али одузимају 20-30 година од постојања своје установе. Гдје год могу, ја их бодрим да се врате себи и својој правој традицији - нагласио је Кузмановић.
Архив Војводине, напоменуо је Кузмановић, чува не само сјећања на протекле догађаје, него и артефакте и факте који су значајни за идентитет народа и постојање државе на овим просторима.
- Овдје ни државе на Балкану не трају дуже од 50 година, а камоли институције, тако да постојање Матице српске, која има два вијека или Архива Војводине, који има један вијек постојања, јесте заиста велики подвиг и доказ истрајности и континуитета. То је на овом простору често ближе немогућој мисији него природном процесу - рекао је Кузмановић.
Он је навео да је први управник Архива Војводине Димитрије Кириловић од 1926. до 1941. године прикупљао документа из разних фондова, из Мађарске, Аустроугарске и других, са простора данашње Барање, Бачке, Срема и Баната, све до Пожаревца, јер је све што је обухватало Дунавску бановину припадало Архиву Војводине.
Архив Војводине, навео је Кузмановић, данас има око 45 милиона докумената сврстаних у близу 600 фондова, међу којим је много грађе која се се односи на личне ствари грађана попут матичне и књиге умрлих, доказа о власништву над имовином, али и обиље оне грађе која се односи на друге ствари, па и на страдање, првенствено у Другом свјетском рату.
ДОКУМЕНТА О УСТАШКИМ И ЗЛОЧИНИМА ХОРТИЈЕВИХ ФАШИСТА
Кузмановић је напоменуо да се у Архиву Војводине чувају и записници Комисије за истраживање злочина окупатора, формиране 1945/46. године, те најзначајнија документа о страдањима људи на овом простору, првенствено Срба, али и Јевреја и Рома, који су страдали у Срему на подручју НДХ од усташког ножа, а овдје од мађарских Хортијевих фашиста.
- Имамо значајна документа о страдању 2.000 Јевреја који су протјерани 1944. године када је Мађарска окупирана од стране Њемаца увела још жешћи режим, затим документа о убијеним Ромима у сремским селима и наравно, на стотине још. Посебно истичем документ под називом "Фонд Славка Родића", у коме се налазе подаци о усташким зверствима - рекао је Кузмановић.
Ријеч је о документима њемачких војнообавјештајних органа из 1942. године о злочинима које су чинили усташе и припадници хрватске војске на подручју НДХ, а садрже оригинале и више од 600 докумената.
Кузмановић је истакао да је улога Архива да чува документа, обрађује их, публикује и информише јавност, па ће тако ускоро у Јерусалиму, у Центру за насљеђе "Менахем Бегин", представити енглески превод књиге "Усташка зверства", која документује злочине усташа над Србима, Јеврејима и Ромима.
- То је прилика да један од најстрадалнијих народа у историји упознамо са страдањем нашег народа, не на темљу неке пропаганде него да покажемо да су и Срби страдали на правди Бога, а то је једино што тражимо – да се чује истина и да тим путем дођемо до правде - указао је Кузмановић.
БРОЈНЕ АКТИВНОСТИ НА ОБИЉЕЖАВАЊУ СТОГОДИШЊИЦЕ АРХИВА
У оквиру обиљежавања стоте године постојања Архива Војводине, навео је Кузмановић, биће подигнут споменик првом управнику и директору Архива Димитрију Кириловићу, а, осим већ постојећег Музеја присаједињења, биће отворен и Легат Светозара Милетића, чијих се два вијека рођења обиљежавају 22. фебруара.
Кузмановић је најавио да ће у другој половини јануара бити отворена изложба о страдању просвјетних радника у злогласној рацији из 1942. године, када су мађарски фашисти убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Новом Саду и Бачкој.
Биће организована и изложба о историјату једног вијека Архива Војводине, као и научно-стручни скуп крајем априла и почетком маја, те десетина разних изложби и програма током цијеле године, а Архив ће објавити и много значајних књига, међу којима и сабрана дјела Димитрија Кириловића.
- Објавили смо више од стотину наслова у Архиву Војводине, а мој циљ као уредника је да и у стогодишњици објавимо сто књига које су везане за архивистику, али и за друге друштвене области – историју и културу у најширем смислу те ријечи - истакао је Кузмановић.
У штампу су тако ушла и сабрана дјела Драгоша Калајића, "Дневник Алојзија Степинца", али и књига "о родоначелнику црногорске независности" Савићу Марковићу Штедимлији, да би, указао је Кузмановић, сви могли да се увјере како су они сарађивали са усташама, као и њемачким нацистима и италијанским фашистима, те свим другим окупаторима на овим просторима.
Кузмановић је напоменуо да Архив Војводине не продаје књиге које објављује већ их поклања, према одлуци Управног одбора, библиотекама, манастирима, установама и појединцима, и то како у Србији тако и у Републици Српској, Црној Гори и Србима у Хрватској, Мађарској и Румунији.
- Ми смо до сада посетили више од 50 манастира у Срему, Бачкој и Банату и даровали по 150–200 књига. То је велика мисија - истакао је Кузмановић.