Цариград и црногорска аутокефалија: Шта је патријарх Вартоломеј обећао митрополиту Амфилохију?
- Васељенска патријаршија, заједно са свим другим православним црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу високопреосвећеног митрополита црногорског Амфилохија, јерарха најсветије цркве српске. Црква црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана православна црква црногорска под Мирашем Дедеићем не припада православној цркви - тако је 2019. године тадашњем предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу писао цариградски патријарх Вартоломеј. Било је то у јеку доношења крајње проблематичног Закона о слободи вјероисповести, чије је усвајање покренуло велике народне литије, након којих су спорне одредбе закона уклоњене, а окончана је и дугогодишња Ђукановићева власт.
У овом писму, патријарх Вартоломеј, пише Ђукановићу да "господин Дедеић није епископ православне цркве, него особа рашчињена од Васељенске патријаршије. Једини тамошњи канонски јерарх је наш брат митрополит Амфилохије, свеправославно признате патријаршије српске". Подсјећа цариградски патријарх Ђукановића да му је о овоме већ писао 2000. године, и да је и у том писму навео исто: да је у Црној Гори "канонски православни епископ од свих Православних Цркава једини признат Митрополит црногорско-приморски Амфилохије", а да је Дедеића рашчинила управо Васељенска патријаршија. Тада га је упозорио да се нада да ће "разумијети опасност по духовни живот народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашег народа".
Данас Спољна обавештајна служба Русије (СВР) открива да има сазнања да се патријарх Вартоломеј спрема да да аутокефалност "Црногорској православној цркви", како би задао ударац "нарочито тврдоглавој" Српској православној цркви. Да није било Украјине, упозорење руске службе можда би некима звучало неутемељено имајући у виду управо ова писма васељенског патријарха, која су неформално обећање митрополиту Амфилохију, који је тада водио борбу са расколницима, на власти и ван ње, да он јесте и биће једини канонски признати епископ у Црној Гори као митрополит најсветије цркве српске.
Случај Украјине
Својевремено је 2016. године патријарх Вартоломеј као јединог канонског епископа у Украјини признавао митрополита Онуфрија, поглавара Украјинске православне цркве, што Онуфрије, по ставу великог дијела православних цркава, укључујући и српску, до данас и јесте. Три године након те изјаве, патријарх Вартоломеј је дао аутокефалност "Православној цркви Украјине" (ПЦУ), састављеној од неколико струја расколника.
Када га је новинар "Политике" у интервјуу 2019. године подсјетио да је рекао да се неће мијешати у Украјини јер је то унутрашње питање Руске православне цркве, патријарх Вартоломеј рекао је да су се "чињенице промијениле". И да "Москва за тридесет година није успјела ништа да учини, осим да увећа јаз унутар украјинског народа". Уз то, како је објаснио, обратили су му се украјинске власти с молбом да украјинска црква добије независност, као и рашчињени расколнички митрополити Филарет и Макарије, с молбом да поново размотри њихов случај. Па је, ето, морао да реагује.
Да не улазимо сада у детаље колико се од стварања ПЦУ повећао јаз унутар украјинског народа, који је свједочио, много прије почетка руске Специјалне војне операције, како се цркве канонске УПЦ насилно преводе у Вартоломејеву ПЦУ, прогоне и туку свештеници и вјерници. Рецепт за аутокефалност је ту. Обраћање власти жељних да имају државну цркву и "покајање" расколника, било би довољно за реакцију Цариграда. Разумије се, уз општу опаску да "ништа није учињено".
Државна интервенција
У случају тзв. Црногорске православне цркве, држава је већ обавила лавовски део свог посла.
Ђукановић је као предсједник, без обзира на Вартоломејева писма, више пута поновио да ће тражити од Цариграда аутокефалију за црногорску цркву, а несумњиво је то натукнуо и приликом посјете васељенском патријарху у јулу 2022. "Једини канонски епископ у Црној Гори", како је у оба писма Подгорици Вартоломеј ословљавао митрополита Амфилохија, упокојио се 2020. године. Остале канонске епископе СПЦ у Црној Гори, будимљанско-никшићког, милешевског и захумско-херцеговачког, чије епархије се протежу и на ову државу, патријарх Вартоломеј није помињао Ђукановићу ни 2000, па тешко да их се сјетио на састанку 2022. године.
Идеја о тзв. ЦПЦ можда је искрсла као тема и приликом најновијег сусрета црногорског предсједника и цариградског патријарха - из саопштења о сусрету Јакова Милатовића са патријархом Вартоломејем то свакако не сазнајемо.
Такође, иако је у августу 2022. потписала Темељни уговор са СПЦ, послије вишегодишњег затезања око овог споразума, држава је претходно регистровала и "Црногорску православну цркву". Како је објављено на сајту Владе Црне Горе 2022, у Регистру цркава и вјерских заједница под овим именом и са Мирашем Дедеићем као заступником она је уписана у евиденцију 2020, а уз њу ту је и "Епархија Подгоричко-Дукљанска Православне Цркве Црне Горе", коју заступа Лав Лајовић.
Цариград и СПЦ
Ту је и, изгледа "вољни", цариградски патријарх који у последње вријеме Српску православну цркву све чешће назива "Црква Србије", желећи ваљда да јој скрене пажњу које јој је границе мајчински намијенио.
Иако је у поменутом интервјуу за "Политику", директно помињући и црногорску цркву, истакао да је Васељенска патријаршија дала аутокефалију СПЦ у њеним садашњим границама и да ту неће бити никакве промјене, чак је и тада наговјестио шта мисли о независности српске цркве. Наиме, рекао је те 2019. да би радо дошао у Србију да прослави са нама 800 година "хиротоније Светог Саве".
Те године, СПЦ је славила осам вијекова аутокефалности, не (само) рукоположење Светог Саве за првог архиепископа српског, који је, да подсјетимо на општепознато, отац и утемељивач српске цркве. Дакле, за Цариград аутокефалност СПЦ, за почетак, не траје осам вијекова. Патријарх Вартоломеј, аутокефалности српској цркви "признаје" од 1879. године, како је и рекао у овом интервјуу.
Шаролика скупина
Коначно, коме ће Цариград дати независност? Носиоци "црногорске аутокефалности" Мираш Дедеић, Борис Бојовић и нешто мање истакнути Лав Лајовић, међусобно су жестоко посвађани: од увреда, анатема и клетви до туча и судских спорова. Шаролика скупина коју чине рашчињени или никад канонски рукоположени "архијереји", који се међусобно часте увредама да су сарадници службе или једва свршени средњошколци, не би требало да нас завара.
Коме ће Вартоломеј дати црногорску аутокефалност: Лажни епископи, парацркве и пензионисани распопи
Ништа мање живописна ситуација није била ни у Кијеву када је састављана "Православна црква Украјине". Патријарх Вартоломеј удружио је струју "украјинског патријарха" Филарета Денисенка, "митрополита" Макарија који је водио своју "аутокефалну" групу и неколико других мањих расколничких скупина којима је на чело поставио Епифанија Думенка - човека који никада није ни рукоположен у било којој канонски признатој православној цркви. Тзв. ПЦУ је трајала свега неколико мјесеци: у свађи око руковођења и управљања, Денисенко се убрзо одвојио и тако направио раскол међу расколницима.
Разлога за бригу око канонске територије "тврдоглаве" српске цркве и могућности неканонских интервенција, свакако има. Треба се, међутим, надати да је управо украјински случај, који је довео не само до црквених раздора у самој земљи, већ и у православном свијету, довољна опомена свим потенцијалним актерима да тако нешто не покушавају поново.