Још један БХ парадокс - по расту плата на врху, по животном стандарду и даље на зачељу Европе (ВИДЕО)
Са растом плата од 16,2 одсто у периоду од октобра 2024. до истог мјесеца прошле године, БиХ је, по том критерујуму, на челу листе свјетских земаља. Одмах иза ње је Бјелорусија, са растом од готово 16 одсто, а затим слиједе још три земље бивше Југославије, Србија, Хрватска и Македонија, са стопама раста од 12,3 ; 9,7 и 9 одсто.
По овом параметру, наш регион је иза себе оставио и неке од најразвијенијих земаља свијета као што су Сједињене Државе, Норвешка, па чак и брзо-растућа Пољска.
За податак који је многе изненадио, неколико је објашњења: од значајног раста минималних плата, посебно у Федерацији, инфлаторних притисака, недостатка радне снаге или административних одлука влада. Према подацима Пореске управе Републике Српске, плате у Српској, у посљедњих пет година, расту по просјечној стопи од 10 одсто.
- Говоримо о новембру 2025, у односу на 2020. годину, раст бруто плата био је 57 одсто, односно раст нето плата био је 59 одсто. То је значајно повећање и када говоримо о том расту плата, можемо рећи да пореска политика може позитивно да дјелује на раст плата запослених у том сегменту да се смањи пореско оптерећење трошкова рада за послодавце и то је била стална тенденција у овом петогодишњем периоду - каже Перса Паић из Пореске управе Републике Српске.
Томе у прилог говори податак да је укупна стопа оптерећења на лични доходак умањена са 42,80 одсто у 2020-ој, на 39 одсто у прошлој години. Порез на доходак смањен је са 10 на 8 одсто, а стопа доприноса са 32,80 на 31 одсто. На папиру и статистичким дијаграмима све изгледа идилично, али како се то одразило на стандард радника?
- Ја бих рекао да је у 2025. години био мало боље него у 2024, али с тим не можемо бити задовољни. Наш циљ је да у 2026. буде нешто већи него у 2025. Уколико то не успијемо остварити, поставља се питање како ћемо зауставити раднике да не иду одавдје - каже генереални секретар Савеза синдиката Републике Српске Данко Ружичић.
Директор Уније удуружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић додаје да ако имате раст плата највећи на свијету, 16 одсто, онда се не може говорити о неком незадовољству.
- Можемо рећи да смо најбољи на свијету у томе, али то није кључни економски параметар - додаје он.
Ствари се мијењају већ када се у рачуницу убаци стопа инфлације. Према званичној статистици, у посљедње три године, значајно су расле и цијене основних животних намирница. Рекорд држи кафа, која је поскупјела чак 74 одсто, а шољицу овог напитка у угоститељском објекту платићете тачно за трећину више него прије три године. У стопу је прати чоколада, која је поскупјела 72 одсто. Када је ријеч о месу, јунетина је скупља за 43, а телетина за 34 одсто. Поскупјеле и остале врсте меса, укључујући и рибу, хљеб, воће као и већина других прехрамбених ариткала које свакодневно користи већина грађана. Отуда и објашњење зашто многи повећање плате готово да и нису осјетили.
- Морам бити искрен, од 2018, 2019. расле су и плате и инфлација. Плате су расле више од инфлације. Сад, да ли то значи и повећање стандарда, то је тешко питање. Врло важно је колико појединачној породици учествује храна и прехрамбени производи, безалкохолна пића која су имала већи скок цијена него неки други производи. Ако неком то више учествује у кућном буџету, можда раст цијена превазилази раст плата те породице - додаје директор Завода за статистику Републике Српске Дарко Милуновић.
Зато, велики број радника, посебно оних који раде за минималац или имају плату мању од републичког просјека, иако можда зарађују више, осјећа да им стандард не само да није бољи, него је чак и лошији у односу на ранији период. Осим инфлације, за то постоји и још једно објашњење.
- Плате можда и нису било толико ниже, колико су сада уведена примања радника у токове и све више послодаваца исплаћује пуне плате радницима са пуним порезима и доприносима - наводи Паићева.
Другим ријечима, због боље пореске дисциплине, дио плате исплаћиван у ковертама многима се сада преселио на рачун. Тако им је званично плата значајно увећана, иако је незванично остала иста или увећана тек минимално, док им је у пракси стандард озбиљно нарушен због значајног раста цијена. Проблема су свјесни и послодавци. Признају да је даљи раст плата неминовност и није искључено да ускоро стигнемо и до више пута најављиваног просјека од 1.000 евра, или 2.000 КМ. Али, питање је, кажу, колико је таква пракса дугорочно одржива.
- Ми бисмо могли рећи да раст најниже плате, која већ значајан низ година прелази 65 одсто просјечне плате плус раст трошкова електричне енергије су основни генератори раста плата, односно инфлације. Са растом инфлације се анулирају ти ефекти и није одрживо да задржимо овакав раст плата, а да нам продуктивност стагнира. Ми већ пет квартала имамо пад продуктивности и није одрживо да мање стварате, а да вам плате расту - истиче Аћић.
Трка између најављеног раста плата и, такође најављених, поскупљења, наставља се и у овој години. О томе ко ће изаћи као побједник, мишљења су подијељена, а основна брига грађана, бар оних запослених, јесте хоће ли период од плате до плате преживљавати са мало мање стреса. Умјесто одговора, послужићемо се цитатом из једне од најпопуларнијих серија свих времена - истина је тамо негдје.