Сорека: Закони који ће чинити окосницу кредибилног, независног и професионалног правосудног система
Колумну преносимо у цијелости:
Наредна важна фаза на европском путу БиХ јесте формално отварање приступних преговора. Да би се до ње дошло, кључни кораци су усвајање Закона о ВСТВ-у и Закона о судовима, те именовање главног преговарача и преговарачког тима.
С обзиром да су нацрти ова два закона из области правосуђа тренутно у законодавној процедури, охрабрујем надлежне институције да усагласе ставове, осигурају усклађеност закона с европским стандардима и усвоје их што прије.
Закон о ВСТВ-у и Закон о судовима задиру у саму срж питања може ли Босна и Херцеговина функционисати као држава утемељена на владавини права, те да ли је спремна одлучно напредовати на свом европском путу. У својој суштини, ови закони се тичу повјерења: повјерења грађана у правосуђе, повјерења пословне заједнице у правну сигурност, те повјерења Европске уније у способност Босне и Херцеговине да поштује заједничке вриједности.
Зашто су ови закони важни
Користи од усвајања ових закона су конкретне и далекосежне. Закон о судовима Босне и Херцеговине ојачао би правну сигурност и унаприједио борбу против тешког и организованог криминала. Такође би оснажио независност правосуђа кроз прописивање да одлуке Суда Босне и Херцеговине преиспитује независно апелационо тијело, у складу с европским стандардима правичног суђења.
Закон о ВСТВ-у, с друге стране, од суштинског је значаја за заштиту интегритета самог правосуђа. Требао би унаприједити начин именовања, оцјењивања и дисциплинске одговорности судија и тужилаца, ојачати правила о сукобу интереса, те омогућити учинковит систем извјештавања о имовини и интересима. Ово нису козметичке измјене. То су механизми који штите правосуђе од непримјереног утицаја и осигуравају одговорност према јавности.
Заједно, та два закона чине окосницу кредибилног, независног и професионалног правосудног система.
Усклађивање с европским стандардима
Усклађивање с европским стандардима понекад се погрешно схвата као пуко преузимање страних модела у цијелости. То није тако. Усклађивање значи осигурати да закони и институције поштују темељна европска начела: независност и непристрасност правосуђа, правну сигурност, транспарентност, одговорност и дјелотворне правне лијекове.
У практичном смислу, то значи закони који су у потпуности усклађени са препорукама Венецијанске комисије, налазима Приебеовог извјештаја, стручних процјена (пеер ревиеwс) и годишњих извјештаја Европске комисије о Босни и Херцеговини.
На примјер, усклађивање захтијева да извјештаји о имовини и интересима буду свеобухватни да би имали стварни значај, те укључе и блиске сроднике; да постоје дјелотворни правни лијекови против коначних одлука ВСТВ-а; те да се етничка припадност постепено укида као фактор приликом именовања судија и избора чланова ВСТВ-а, како то Венецијанска комисија континуирано препоручује.
Равнотежа између европских начела и домаћих рјешења
Европски стандарди дефинишу шта, а не како. Босна и Херцеговина задржава слободу да одлучи како ће на најбољи начин организовати свој правосудни систем, под условом да коначно рјешење буде у складу са тим стандардима.
Узмимо за примјер питање апелационе надлежности. Венецијанска комисија је јасно навела да није противно међународним стандардима да по жалбама поступа засебни одјел истог суда, под условом да тај одјел има сва обиљежја истински независног апелационог тијела. Постоје нацрти Закона о судовима који предвиђају оснивање посебног апелационог суда. Друге иницијативе предлажу функционално независан апелациони одјел. За Европску унију, кључно је питање да ли су независност, непристрасност и повјерење јавности осигурани у довољној мјери.
Управо је та равнотежа између европских начела и домаћих рјешења суштина усклађивања.
Резултати и кредибилитет
Поновљени захтјеви за добијање мишљења Венецијанске комисије, више верзија нацрта закона и дуготрајна кашњења у законодавном поступку указују на дубљи изазов: потребу за кохерентним доношењем одлука, институционалном координацијом и преузимањем одговорности. Земља која тежи чланству у Европској унији мора бити способна не само да напише законе, већ и да се о њима усагласи, да их транспарентно усвоји и досљедно проведе.
Управо је један од разлога зашто наглашавамо важност што скоријег отварања приступних преговора с ЕУ то што ће они пружити свеобухватан оквир за рјешавање дугогодишњих институционалних слабости.
Подршка проведби
Након усвајања ових закона, Европска унија је спремна пружити подршку у њиховој проведби - техничку, финансијску и политичку. Након одобрења Реформске агенде из оквира Плана раста за Западни Балкан, Босна и Херцеговина је стекла право на значајна улагања за сваку договорену и проведену реформу.
Износ од 7,26 милиона евра ће бити доступан када се успостави функционално апелационо правосудно тијело на државном нивоу, након усвајања и проведбе новог Закона о судовима. Износ од 14,52 милиона евра ће бити доступан када се усвоји и примијени свеобухватни Закон о ВСТВ-у, који ће, између осталог, осигурати независан дисциплински систем у правосуђу, систем оцјењивања рада заснован на квалитативним критеријима, те именовања заснована на стручности.
Поред подршке кроз План раста, помоћ за проведбу ових закона, као и иначе за јачање владавине права, и даље ће бити доступна кроз иницијативе као што су ЕУ4Јустице и друге програме који се финансирају из ИПА фондова.
Избор који ће одредити будућност
На крају, усвајање Закона о судовима и Закона о ВСТВ-у ће одредити каква држава Босна и Херцеговина жели бити: држава у којој је правда независна и предвидљива, а институције раде у интересу грађана. Приступни преговори се могу отворити тек када закони буду у потпуности усклађени с европским стандардима.
Стандарди су јасни. Користи су неупитне. Наставићемо се залагати за Босну и Херцеговину и њену будућност у Европској унији.
Одговорност за то, али и прилика за напредак су у рукама Босне и Херцеговине. Та прилика неће бити на располагању заувијек.
Наредне седмице ће бити одлучујуће за европски пут Босне и Херцеговине.