Стевандић: Потез бијелим фигурама
Колумну преносимо у цијелости:
То је проактиван политички потез, а не реакција на разне одлуке и - опростите на изразу - подмукле потезе из ФБиХ и дијелова Уставног суда, дијелова Квинте и других разних дијелова, укључујући параполитичко и обавјештајно подземље у БиХ.
Нарочито то није реакција на оно што се кува у крњем Уставном суду БиХ коме мјесецима траже петог члана да би Владу Републике Српске прогласили неуставном. Узалуд вам труд, свирачи.
Опозиција опет терцира реакцијама из Шмитовог легла и партијама из ФБиХ, било "тројци" или СДА. Невјероватно је да СДС насједа на политичке финте које му додјељују титулу спасиоца БиХ јер, за разлику од других опозиционих партија, има и прошлост и искуство.
Жалим што су дозволили да их уцјењују Вибер групе испод цензуса које се иначе представљају парламентарним партијама. Станивуковићев Покрет, додуше, има структуру и органе, али се још профилише и не износи модел националне политике без које нема подршке народа и грађана Српске.
Углавном, ствари су једноставне. Институције Републике Српске раде 24 часа на дан, а опозиција одапиње стријеле када се пробуди (ријетко прије 10) и види које су мете обиљежили политички фактори из ФБиХ, уставни судови, Шмитови, охаерови и дуги ерови...
Пропали су планови са рушењем уставног поретка Републике Српске вјештом замјеном теза рушења уставног поретка БиХ, због чега су на потјерници завршили предсједник Републике, Народне скупштине и Владе, уз велике снове администратора Вибер група да постану министри.
СДС и ПДП ће много касније схватити какву су шансу тада пропустили, јер би концентрациона Влада била политичка Војска Републике Српске и била би толико супериорна да би Српска за вијек вјекова обезбједила свој статус и опстанак.
Ипак, било је лакше не ризиковати и подилазити "странцима и федералцима" и чекати да они "оборе Додика", а њима власт падне у руке к'о зрела крушка. Показало се да је незрела, и крушка и опозиција!
И да закључим: Готово да нема сличног примјера у историји колико се пакости потрошило, и још троши, против Републике Српске због њене суверенистичке политике и непокореног народа. Сада та пропала пакост почиње да генерише мржњу у најтежем времену када се цијели свијет љуља на ивици ратних жилета и поклича.
Оборили су нам многе предсједнике и трибуне, од Радована, Ратка, Момчила, Биљане, Николе... Могло би их се још доста набројати. Додик је неким чудом (заједно са преосталим надлежности које чува Народна скупштина) остао непокорен и у седлу, иако су му отели државни печат. Али, државништво се не потврђује имањем или немањем печата који се удара на папир, него имањем оног печата који се удара на историју.
Знам да у власти у Републици Српској не станују анђели и да има много тога што није у реду, што треба боље и поштеније, али да бисмо дошли до тог историјског печата међу нама данас не смије бити попуштања и одустајања, јер би нам онда Владу бирали други. Наш потез је први, али и посљедњи.