Шолаја: Насилна промјена граница значила би крај НАТО-а (ВИДЕО)
Форум окупља свјетске лидере из политике, бизниса, цивилног друштва и академске заједнице, с циљем да кроз дијалог одговоре на кључне глобалне изазове и утврде приоритете за наредни период.
Очекује се и долазак америчког предсједника Доналда Трампа, који је од свог повратка на власт у јануару 2025. спровео низ мјера које су уздрмале темеље свјетске економије.
Гостујући у Јутарњем програму, професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци, Милош Шолаја говорио је о најављеном форуму и састанку којег ће Доналд Трамп одржати са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом те поручио да ће у фокусу пажње бити разматран трансатлански дијалог.
- Ово је први пут да је у фокусу пажње разматран трансатлантски дијалог. То је дијалог у оквирима НАТО-а који се отворио на линији САД–ЕУ. Није само Гренланд сада актуелан; ту је и питање повлачења Трумпа из трансатлантских уговора, увођења протекционистичких царина с једне и с друге стране. Неке државе су кажњене царинама од 10 посто, Европа одговара да ће и она увести царине, и то уздрмава одређене политичке елите. Постоје бизнисмени који утичу на политику и у ЕУ и у САД-у, и тај дијалог ће се највише односити на то. Када се то комбинује с Русијом и Кином, то ће одредити правце који су већ започети, а то су промјене у укупном међународном поретку - сматра Шолаја.
Истиче да је САД дефакто самосталан у односу на НАТО, те да ће то бити разлог разговора Трампа и Рутеа, а односиће се на будућност НАТО-а. Шолаја такође подсјећа да ово није први пут да је НАТО у кризи.
- Први пут је то било 1956. године, када је због интервенције Америке заустављен рат Енглеске, Француске и Египта око Суецког канала. Многи памте да НАТО 2003. није подржао Америку у интервенцији у Ираку. Било је још криза, више пута – Грчка и Турска – тако да би се та криза и сада могла отворити ако би дошло у питање граница НАТО-а - каже Шолаја.
истиче да у том дијалогу неће бити једноставних тема саопштених на директан начин, али да ће се дати општи правац у којем ће ићи трансатлантски односи и како ће се односити према Кини.
- Не заборавимо Газу, али ни неке афричке сукобе који су активни. Данас се сва модерна политика води у вези с ресурсима, доминантно енергијом. Сада смо дошли до других природних извора – ријетких минерала – што је нама, као обичним посматрачима, пролазило испод радара. То ће сада бити разматрано, али у оквирима промјена у међународном поретку - рекао је Шолаја.
Додаје да је руско-украјински рат показао повратак снаге Русије.
- Русија је технолошки отишла једну генерацију испред САД-а, а да не говоримо колико је отишла далеко испред ЕУ. Данас нема шансе да ти неки уговорни војници који су запослени у војскама чланица НАТО-а физички дођу у Украјину, и зато се Украјинци гурају да толико гину. Актуелно је да те плаћеничке војске не желе у прве редове – они нису дошли због патриотизма, него због плате. У том смислу треба разматрати нови свјетски поредак - сматра Шолаја.
Додаје да није познато како ће Европа изгледати 2050. године, али да је право питање како ћемо се ми понашати на овим просторима 2050. године.
- Тачно је да је намјера држава да се позиционира изнад Русије и Кине, али реално питање је колико је то могуће. САД је глобални хегемон посљедњих 100 година. Како су се одлучили да уђу у Европу, која је почетком 20. вијека била глобални лидер, мислим да морају почети схватати да то постаје све теже оствариво. Кина има глобално опредјељење да до 2049. године има највећи БДП по глави становника у свијету, и то на милијарду и по људи – то је огроман новац. Највише Америку брине технолошки напредак Кине. Нова филозофија кинеске државе јесте развој софистицираних технологија и војске. Политички процеси се селе у југоисточну Азију, нестаје моменат глобалне хегемоније. Европу је Трамп ставио тек на треће мјесто, са врло тужном оцјеном, а и раније су постојале сличне оцјене - рекао је Шолаја.
Додаје да су европске политике формиране око покрета чију идеологију треба посебно размотрити.
- Европске политике почињу да се формирају и обликују око ЛГБТ и сличних покрета, чију идеологију треба посебно размотрити. Русија је у великом повратку на глобалну сцену; оцјене су да је глобална сила у успону. Уз неке ствари које видимо, она је стуб мултилатералних организација у евроазијском простору. Русија окупља велики број земаља кроз глобалну платформу БРИКС, која је настала на антиамеричкој основи. Индија је достигла Кину по броју становника – питање је колико ће сада инвестирати у социјални развој. Индија је центар софтвера. Данас имате кол-центре који се из Бањалуке баве продајом ципела, а нисте свјесни да се то дешава преко Индије. Дакле, у том смислу је изузетно напредна - каже Шолаја.
Додаје да сви ти процеси утичу на глобални свјетски поретак, а да управо Трамп понавља да се економија мора вратити Америци.
- Предложио је савјет за мир у Гази, али уз услов да се плати милијарду долара за чланство. Према томе, начин на који он функционише многима је познат. У Америци је јако мало америчке робе, а економија се фокусирала на индустрију наоружања. Трамп реже неке трошкове и разбија учмалу бирократију. Ефикасност државе појединачно биће веома битан елемент међународног поретка. У руско-украјинском рату три четвртине свијета нису увеле санкције Русији – Индија, Кина, Бразил, Јужна Африка и многе друге земље то нису посматрале као свој проблем; њима је важнији однос с Русијом - јасан је Шолаја.
Када је у питању Гренланд, и теме о потенцијалној војној интервенцији, Шолаја истиче да Трамп показује одређену непредвидивост, али и доста ексклузивности која нарушава постојеће односе и начин вођења политике у свијету.
- Он то намјерно истура више да би касније направио корак даље. Насилна промјена граница значила би крај НАТО-а. Шта би се десило послије тога? Да ли би то значило аутоматски ударац на ЕУ и њене односе? ЕУ и НАТО су дијелови истог пројекта насталог на антисовјетској платформи - поручио је Шолаја.
Истиче да би тај територијални спор покренуо друге територијалне спорове.
- Видимо да је мађарски министар иностраних послова рекао да то није мађарски проблем. Неколико криза у НАТО-у било је везано за гранична питања Грчке и Турске – 2005. године око острва у Егејском мору које присвајају и Грчка и Турска; искра је фалила да дође до рата, да не говоримо о питању Кипра. Много би се ствари отворило насилном промјеном граница. Будимо реални – Гренланд је и сада де факто под америчким утицајем: користе ресурсе, имају базе и разне споразуме. Али то питање отвара много шира питања, а то је питање новог свјетског поретка, јер би промјена граница у оквиру НАТО-а отворила и питање граница Кине и Јапана, Кине и Индије. Дакле, много је ту фактора - наглашава Шолаја.
Додаје да се у тој ситуацији Европа запетљала у сопствене политике које је водила посљедњих година.
- Први пут у историји нарушен је суверенитет једне земље признањем Косова. Сада им се то враћа на властита врата. Да не говоримо о Доњецку и Луганску и њиховом признању – многа питања би се отворила насилним промјенама граница, за које нико не нуди рјешење, већ се чека у нади да се то неће десити - поручио је Шолаја.