Филм о Стеви Грабовцу у Бањалуци: Документарни портрет добитника НИН-ове награде
Како је наведено у саопштењу Банског двора, филм ће бити приказан 29. јануара, на симболичан датум, тачно двије године од када је Грабовац проглашен добитником престижне књижевне награде.
- Радња филма који траје 29 минута прати Стеву Грабовца, продавца у малопродаји, током посљедњих десет дана прије објаве добитника награде, за коју је номинован по други пут у животу - појашњено је у саопштењу.
Филм је до сада приказан на три фестивала и освојио је једну награду (Специјална награда жирија на 14. Балкан Нордик Филм Фестивал који је недавно одржан у Стокхолму), а очекује га учешће на бројним филмским фестивалима током ове годне.
Телевизијску премијеру, која је била 9. јануара на Радио-телевизији Србије, пратило је око 680.000 гледалаца.
- Никада нисам радио оно што сам заиста хтио. Углавном сам пловио куда су пловили други моји пријатељи или тамо гдје су ми говорили да треба ићи све док нисам одлучио да упишем режију. Одувијек сам желио да се бавим причама, да стварам слике, да пишем. Тај потез ме је довео у ситуацију да морам константно да растем и учим, како бих можда једног дана осјетио да сам у нечему добар, иако сам дубоко свјестан да ту жељу себи вјероватно никада нећу у потпуности испунити. Можда је баш у томе љепота у непрестаном јурењу за нечим што ми је лично недостижно. Поред тога, важно је осјетити понос према себи, али и знати да су родитељи поносни на тебе. Нема ништа љепше од тога - казао је редитељ Стефан Томић.
Када Стево Грабовац, наводи даље, постаје добитник НИН-ове награде и када пише из срца и из душе, нема ко да му пружи такву похвалу, родитељску.
- Понекад осјећам усамљеност или потребу за њом, и то је нешто што ме посебно привлачи у његовој причи. Привлачи ме и то што је он заиста 'један од нас'. Не постоји никакав параван између њега, његове креативности и његовог рада. Ово је, на неки начин, филм о бесмислу славе, али истовремено и о смислу унутрашње потребе за стварањем - наводи Томић.
Никола Ђаковић, продуцент, појашњава да се идеја за документарни филм о Грабовцу родила када је прочитао његов дебитантски роман "Мулат албино комарац" (ужи избор за НИН-ову награду), те да се након читања заинтересовао за његов живот и одрастање и покушао да сазна и прочита више о њему, а напосљетку га је и упознао.
- Стево је миран, сталожен и повучен. У маси људи ријетко би га неко примијетио, није особа која се истиче. Као и њему драг аутор Мишел Уелбек, Стево нема формално образовање из области књижевности, није члан књижевних удружења, већ је самотњак који у тренуцима самоће ради оно што најбоље зна, пише -- наводи Ђаковић.
Тај исти Стево, готово аутсајдер, са другим романом "Послије забаве", појашњава продуцент филма, осваја јубиларну 70. НИН-ову награду за роман године и изненада се налази у жижи интересовања.
- Јавност, којој раније није био занимљив јер се није 'уклапао' у формате телевизијских емисија, и јер култура није толико 'кликбејт' као естрада и ријалити програми, одједном почиње да се бави њиме, кроз похвале, критике, различита мишљења и дебате. Међутим, Стеву то не занима. Не користи друштвене мреже и чува мир микросвијета у којем живи, повјерење и љубав дијелећи са неколициом истинских пријатеља - појашњава Ђаковић.
Вођени мишљу, наводи даље, "Ако ми не урадимо филм о Стеви, ко ће?", створен је филм о човјеку који се подигао са сопственог дна и стигао до врха.
- Сам, у изнајмљеној гарсоњери, Стево је тихо и ненаметљиво писао први, а затим и други роман, да би добио највећу могућу потврду за оно што ствара и тако се сврстао уз имена као што су Милош Црњански, Борислав Пекић, Данило Киш, Бранко Ћопић, Меша Селимовић и Мирослав Крлежа - закључује Ђаковић.
Поред Томића и Ђаковића, екипу филма чине Саша Савичић, директор фотографије и колориста, Данијел Дени Каралић, композитор и сниматељ звука, Игор Сузић задужен је за дизајн и микс звука, Милош Лукић је копродуцент, Алекса Доведен графички дизајнер, док је за превод на енглески задужен Ђорђе Блажић.
Оставрење је настало у продукцији куће "Дидаскалија", а копродуцент овог документарног филма јеСлужбени гласник Републике Српске.
Бесплатне позивнице за пројекцију могу се преузети на билетарници Банског двора радним даном у периоду од 12 до 18 часова.